U trendu

Reditelji, gosti 15. Beldocs festivala predstavili svoje filmove

BEOGRAD – Reditelji gosti 15. Beldocs festivala predstavili su danas svoje filmove na konferenciji za medije.

Među njima su bili i autori Međunarodnog takmičarskog programa, kao i reditelji gosti festivala u ostalim programima.

Poslednju konferenciju Beldocs festivala obeležio je razgovor sa deset reditelja. Pričali su o idejama iza svojih dokumentaraca, šta ih je inspirisalo za baš takav pristup filmu i svom ličnom pečatu.

Konferencija je započela razgovorom o filmu „Srculence“, rediteljke Eve Van Barnveld. Intiman portret, dve žene u poznim godinama, koje Eva poznaje od detinjstva.

Njihovu ekcentričnost prepoznala je još kao dete i to je želela da prenese na film i podeli sa svetom.

Više od dve godine snimala je priču o njihovoj vezi, problemima izazvanim demencijom i ponovnom pronalaženju ljubavi, nasuprot svim preprekama.

Film „Pozni avgust“ reditelja Federika Kamarate i Filipa Foskarinija, nastao je kao ideja o završetku sveta.

Otkrivanjem skrivenih mesta na Siciliji, koju su inače poznavali, zaintrigiralo ih je dodatno ovo ostrvo.

Pandemija im je otežala situaciju, ali su uspeli da se izbore i svoju ideju prenesu na pravi način.

Čivas Devink reditelj dokumentarca „Veliki basen“, nije poznavao zajednicu „najusamljenijih ljudi u Americi“ o kojoj je reč na filmu.

Naišao je na njih tokom jednog od svojih putovanja po Americi. On je ?eleo da otkrije i zabeleži njihov mikrosvet, što su oni rado prihvatili.

Reč je o njihovom mikrokosmosu, ali on je inverzalan i može se primeniti na celu Ameriku, pa i na ceo svet.

Danski reditelj Emil Langbal čiji film „Berbernica kod Kjua“ je privukao veliku pažnju Beldocs publike, svog protagonistu upoznao je kroz članke u danskim novinama. Fascinirale su ga njegove frizure, kao i volja i borba za život u siromašnom naselju gde se berbernica nalazi.

Zbog loše reputacije u danskim medijima, Emil je želeo da prikaže drugačiju sliku naselja koje se nalazilo na samoj margini, kao i raznovrstan društveni sloj koji boravi u berbernici.

Janis Abele je snimio „81 metar“ kao kratkometražni film osmomilimetarskom trakom. Izbor ove trake je poslužio i da metaforički prikaže kraj bioskopa i filma, koja je i tema ovog filma.

Pošto snimanje na posebnoj traci nije bilo jednostavno, Janis i njegove kolege su pristupili temi kao izazovu.

Specijalni efekti same kamere, poput sitnih zrnca, dodaju atmosferi praznih bioskopskih sala. Jedina poteškoća na koju su naišli bila je razvijanje filma u Nemačkoj.

„Saturn i još dalje“, film Deklana Klarka svedoči o tehnologiji, ali i prolaznosti vremena.

Reditelj je svoju inspiraciju našao u ljudskoj potrebi za komunikacijom i slanjem signala u etar.

Samo snimanje filma je trajalo duše, jer je Deklanov otac umirao od demencije.

Ironija je što je njegov otac radio u muzeju broadkastinga, ali zbog bolesti njegov mozak više nije ni primao signale orkuženja, a nije ih ni slao.

Izabrao je tridesetpetomilimetarsku traku iz posebnog razloga prikazivanja sporog propadanja filma zbog novih tehnologija.

„Rekonstrukcija okupacije“ je sama pronašla put do reditelja Jana Šikla kada mu je prijatelj doneo kutije sa nerazvijenim filmovima za koje nije znao šta se na njima nalazi. Kada ih je Jan razvijao, shvatio je da su to, nikad viđeni, profesionalni snimci 21. avgusta 1968. kada je pola miliona ruskih vojnika upalo u Prag, tadašnju Čehoslovačku. Gledajući snimke, video je mnoga lica mladih ljudi koji su protestvovali protiv liberalizacije, te ih je pronašao i sa njima razgovarao o samim događajima.

Shvatio je koliko je taj događaj bio bitan za češku istoriju i koliki je trag ostavio među ljudima. Osećao je potrebu da ove snimke stare preko 50 godina, napokon pokaže javnosti.

Iza jučerašnje rasporodate projekciije „Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih“ stoji Alesandro Melacini.

„Italo Disko“ veoma je cenjen van Italije, naročito u zemljama istočne Evrope, što je svakako doprinelo popularnosti filma.

Alesandro, kao reditelj i producent ovog filma, nailazi na prepreku oko autorskih prava pesma koje su se našle u filmu, ali na kraju se sve dobro završilo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar