Roman „Majstor i Margarita“ oživeo na fotografijama

Beogradska publika će u okviru „Noći muzeja“, koja se održava sutra širom Srbije, imati priliku da pogleda izuzetne fotografije ruske umetnice Jelene Martinjuk, kojima je oživela čuveni roman „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova.

Kustoskinja Muzeja Bulgakov u Moskvi izložila je u Ruskom domu u Beogradu 35 fotografija od stotinak kojima je ilustrovala ceo roman i na kojima je radila tri godine.

„Bilo je trenutaka kada nisam znala šta da radim, a onda su mi prilazili ljudi, bukvalno likovi iz romana, kao da me je neko odozgo posmatrao i pomagao mi tako da sam neplanirano islustrovala celu knjigu. Ove fotografije su žive, ljudi zastaju, gledaju ih, pitaju, reaguju na njih. Vidi se da ih one dodiruju“, rekla je Martinjuk.

Jedna od pet najinteresantnijih foto umetnika po oceni londonskog foto godišnjaka „Yearbook“, Martinjuk je pre nekoliko godina stidljivo počela da isprobava da prenese na jezik fotografije nekoliko scena iz romana „Majstor i Margarita“.

„Tada nisam čak ni pomislila da u potpunosti ilustrujem ovaj roman-ikonu, ali sudbina me je dovela u Dom Bulgakova u ulici Boljšoja Sadova gde se na čudesan način preselio moj foto studio. Svakog dana sam, uspinjući se istim stepenicama, po kojima je nekada hodao Mihail Afanasjevič, uranjala u atmosferu tog mesta. Roman me je neprimetno uvlačio u sebe i birala sam sve složenije i fantastičnije scene“, priznaje ona.

Martinjuk ističe da voli da svojim fotografijama pruži atmosferu umetničke slike i da cela zgrada i atmosfera Muzeja Bulgakov odišu duhom vremena slavnog pisca, a iza ugla je jezero Patriarši prudi koje se spominje u romanu.

„Cela ta atmosfera ne može da vas ne inspiriše i ne možete da nemate veliku želju za stvaranjem. Dodatnu inspiraciju mi je dao sam roman, kao da mi je davao podršku u radu. Na početku sam fotografisala najjednostavnije scene, mačora sa lampom na primer, a ođenom su likovi sami počeli da dolaze. Osećala sam pomoć odozgo“, kazala je umetnica, dodavši da ima utisak da roman kroz njene fotografije zapravo živi.

Sa posebnim emocijama govori o mačoru Behemotu, koji kao da je iskočio sa stranica romana i nastanku fotografije na kojoj on sedi i drži čašicu sa votkom.

„Mačor radi u Muzeju već više od 10 godina kao pravi zaposleni, ima neverovatan karakter, svi ga neguju, paze, ima svoje obaveze. On je kod nas na budžetu i svi vode računa o njemu. Sigurno već sebe smatra zvezdom“, priča Martinjuk dok pokazuje fotografiju.

„Doneli smo tabure, moja asistentkinja se obukla u crno, sakrila se iza mačora, držala ga je tako da sedi na tabureu. To je neverovatna, fantastična scena, ali u romanu zaista postoji scena u kojoj mačor drži časicu za rakiju. Malo sam morala da obradim to u fotošopu, ali na izložbi mi je prišla poznata novinarka i pitala me kako sam uspela da mačor svojom šapom drži čašicu, uverena da je sigurno bilo teško da on to radi dugo. Ja sam se zbunila i rekla sam: Sve je moguće, ja sam to ipak uspela“, ispričala je ona.

Priznaje da joj je omiljeni lik u romanu Pontije Pilat.

„Dugo sam tražila glumca koji bi odgovaralo liku Pontija Pilata i odlučila sam se za Fjodora Dobromravova. On je komičar, ali ja sam htela da pređem tu granicu i mislila sam da ima tragično lice i od komičara sam uspela da izvučem taj tragičan izraz koji mi je bio potreban“, rekla je umetnica.

Sve scene fotografisane su na mestima gde se radnja romana dešava, te je uspela čak da dobije dozvolu za fotografisanje na krovu Doma Paskovih, pored Kremlja, gde nikoga ne puštaju, a koji je opisan u romanu kao mesto odakle se Voland oprašta sa Moskvom.

Smatra da je roman najsavršeniji vid umetnosti i srećna je kada joj ljudi priđu na izložbi i kažu: „Znate, Voland bi zaista mogao ovako da izgleda“.

„Dobijam utisak da sam pogodila i to znači da sam dobro uradila posao i to je za mene najveća pohvala“, rekla je Martinjuk i zadovoljna reakcijama publike najavljuje sledeće izlaganje na jesen u Londonu.

Deo izložbe u Ruskom domu posvećen je životu i radu Mihaila Bulgakova, izložena su izdanja romana „Majstor i Margarita“ i u jednom delu rekonstruisana radna soba pisca.

„Delo Bulgakova je genijalno, tekst je neverovatan, prevazilazi granice, iznad je svih naroda i država. Za mene je genije čovek koji inspiriše druge da stvaraju, a Bulgakov već decenijama inspiriše reditelje, umetnike. On je živ, savremen i privlači ljude“, kaže Martinjuk.

Muzej Bulgakov dnevno poseti i do 200 ljudi, a Martinjuk ističe da je njuihova uloga da podstaknu nove generacije da čitaju njegova dela.

„Deca su sada drugačija, manje čitaju. Često pitamo posetioce da li su čitali roman. Mnogi kažu da nisu, ali da su gledali film i u tome je korist našeg muzeja. Kada dođu, vide fotografije, obiđu muzej, da dobiju želju da zaista otvore tu knjigu. U tome je naša uloga“, naglasila je Martinjuk.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.