BEOGRAD – Jurica Pavičić je pisac „dalmatinskog noara“, a „Žena s drugog kata“ – napeti psihološki triler u kome se od početka zna ko je ubica – njegov je najbolji roman, ocenjeno je večeras na promociji srpskog izdanja knjige.
Pavičić je predstavljajući „Ženu s drugog kata“, u knjižari Delfi izdavačke kuće Laguna, istakao da ga zanima da čitaoca pretvori u saučesnika u priči, i da se odnosi jako fleksibilno prema žanru, iz koga uzima ono što mu odgovara, nikad se ne oslanjajući na njegovu strukturu.
Prema njegovim rečima, repetitivnost je veliki problem kog lično ima sa većinom klasičnih detektivskih romana, u kojima „nađete leš u biblioteci, a onda introspektivni, deduktivni um anketira 50 ljudi i kao na kvizu da konačni odgovor“.
„Zadana struktura mi nikad nije draga, jer mi uzima polje igre koja mi je najdraža. Zanima me strategija uvlačenja čitatelja, da ne možeš pustiti knjigu, da čitatelja vežeš uz lik, da strepite za lik, da pravite od knjige klopku“, rekao je Pavičić.
Pisac, kolumnista, scenarista i filmski kritičar Pavičić je naglasio da se želi „u književnosti boriti protiv jedne vrste literarnog kolonijalizma“, gde su za Amerikance i Skandinavce ljubavne i krimi priče, dok Balkancima ostaje da na „800 stranica objasne šta se dešavalo u 20. stoleću“.
„Od Nemaca ćete kupiti auto, od Japanaca televiziju, a od Indijanca grnčariju. Moja je ideja bila, ako smo mi Indijanci: ‘E nećete, od mene ćete kupiti auto!’ To je vanestetski, politički poriv“, istakao je pisac.
Pisac Dragan Velikić je rekao da se slaže sa ocenama da je Pavičić predstavnik „dalmatinskog noara“, dodavši da je njegova zbirka priča „Patrola na cesti“ (2008) „vrhunska“, koja potvrđuje da se radi o „Andriću Dalmacije“.
Velikić je podsetio da je po prvom Pavičićevom romanu „Ovce od gipsa“ (1997) reditelj Vinko Brešan snimio film „Svjedoci“, a sam pisac scenario za kog je dobio 2003. godine Zlatnu arenu u Puli.
„Kad sam pročitao ‘Ženu s drugog kata’ video sam jednu izuzetnu knjigu koja mimo žanra funkcioniše… Jurica kaže da je njegova najuspešnija knjiga ‘Crvena voda’ (2017), ali je najbolja ‘Žena’. Slažem se sa njim“, ocenio je Velikić.
Prema njegovim rečima, čitalac odmah na početku „Žene s drugog kata“ zna ko je ubica, jer jedan tok radnje prati glavnu junakinju koja služi 13 godina robije, a drugi dve godine koje su prethodile hapšenju.
„Jurica je pisac posmatrač. Kod njega nema mnogo psihoanaliziranja i opisa, on se jednostavno ne bavi emocijama likovima, bavi se postupcima i kroz njih izražava njihove emocije“, istakao je Velikić.
Pisac i novinar „Nedeljnika“ Branko Rosić je ocenio da Pavičić neprekidno „izlazi iz žanra i vraća se“, a u pisanju mu pomaže što je novinar i „nema viška“, koji mu je oduvek smetao u domaćoj književnosti.
Priznavši da mu je „more uvek bilo scenografija samo za dobre stvari“, Rosić je rekao da mu je Pavičić svojim pisanjem skrenuo pažnju da „more nije samo deset dana“ krema za sunčanje, ribarskih večeri i idile.
„U scenografijama naše radost i lepote kod Pavičića vidimo naličje. Nije mi pokvario more, uvek ću dolaziti i biće mi lepo, ali i na moru je moguće da se odvijaju stvari kakve se odvijaju svuda. U ‘Ženi’ ništa nije idilično“, rekao je Rosić.
Promocija „Žene s drugog kata“, koja je u Hrvatskoj objavljena 2015. godine, a nedavno se pojavila u Srbiji u izdanju Lagune, bila je deo pratećeg programa festivala Slobodna zona gde je Pavičić član žirija u Međunarodnoj takmičarskoj selekciji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com