U trendu

Serž Bozon za Tanjug: Moj „Don Žuan“ je veoma tužan film

BEOGRAD – Francuski reditelj Serž Bozon gost je 4. izdanja Festivala francuskog filma sa svojim novim ostvarenjem „Don Žuan“, a specijalno za Tanjug kaže da ga Beograd u potpunosti podseća na južnu Italiju i da mu veoma prija boravak u prestonici.

„Prvi put sam kod vas, ranije nisam imao prilike da gostujem u Srbiji ili Beogradu. Kad sam došao i ugledao prvi put Beograd, ostao sam bez reči i daha. Pre svega tu vidim neke uništene zgrade, znam naravno odakle to potiče, i takođe je sam grad delom u ruševinama, ali je inače lep, ima nešto hedonističko u sebi. Kada pogledam okolo, svuda u gradu su ljudi napolju, uživaju u piću i zabavljaju se, zaista pravi hefonizam“, podelio je svoje prve utiske o Beogradu glumac i režiser Serž Bozon.

Film “Don Žuan” je svečano sinoć otvorio festival pod otvorenim nebom na Kosančićevom vencu, a nakon projekcije usledila su pitanja iz publike, dok je moderator bio srpski filmski reditelj Vladimir Perišić.

„Bio sam oduševljen i prijatno iznenađen tim iskustvom projekcije mog filma na otvorenom. Iskreno, posle filma, očekivao sam da publika više učestvuje u razgovoru. Bila je nekako stidljiva, povučena, više sam pitanja dobijao od kolege reditelja moderatora. Ali dobro, verujem da im nije svejedno da javno postavljaju pitanja“, smatra kompletan autor svojih kinematografskih dela.

Tema Don Žuana je obrađena u mnogim filmskim i pozorišnim delima, pre svega je o ovom večitom zavodniku pisao francuski komediograf Žan Baptist Poklen Molijer, a čuvena je i poema DŽordža Gordona Bajrona.

Izgleda da je ovaj antijunak nepresušna inspiracija za sineaste, i da predstavlja nikad završenu priču.

„Moj Don Žuan je ipak sasvim suprotan od standardne, tradicionalne vizije koju znamo. On je u mom filmu post mitski junak nimalo nalik na sliku kakvu smo navikli. Umesto da je manipulator i lažov koji surovo povređuje i odbacuje devojke kao zavodnik, više je iskren i izgubljen“, približio je autor koncept svoje verzije i viđenje protagoniste.

U novom filmu glavni lik u svakoj novoj devojci vidi bivšu ljubav koju nikako ne može da preboli, a njega tumači Tahar Rakim, poznat iz filma „Prorok“.

„Moj film je novi način pristupa starom mitu o Don Žuanu. Ovo je film o krizi muškosti, dokazivanja, to je u centru pažnje. Na neki način ovo je tužan film o opsesivnosti, kakav je i sam glavni lik ostvarenja“, objasnio je francuski sineasta.

On smatra da njegov lik ima košmarno osećanje i prikaze da mu se bivša ljubav pojavljuje u likovima novih devojaka, tako on biva zarobljen i izgubljen u svom umu, skoro kao oniričko stanje.

„Moj film nije realističan ili naturalistički, već je nadrealan, upravo u jednom oniričkom raspoloženju, tako i treba da se posmatra“, analizirao je filmski umetnik.
Bozon je režirao zapažena filmska ostvarenja za veliki ekran – “Francuska” (2007), “Tip Top” (2013), “Gospođica Hajd” (2017) za koji je i napisao scenarija, a ukupno u filmografiji ima osam projekata sa svojim potpisom reditelja.

Glumačku karijeru je počeo 1995. godine koja i danas traje paraleno sa režijom, tako da je u produktivnoj karijeri kao glumac igrao u skoro 60 dugometražnih i kratkih filmova, a poslednja aktuelna rola mu je u naslovu “Eduard i Čarls” (2021).

„Više sam glumac iz zadovoljstva nego što mi je to poziv, jer sam zapravo u osnovi režiser. Nisam išao na akademije ili u neke škole glume, niti igrao u pozorištu, više sam samouki glumac. Zato mi je to hobi, zabava, volim da glumim i to radim u periodu kada ne režiram. U proseku snimam na svake četiri godine novi film. Voleo bih da je češće od toga, ali teško je u Francuskoj dobiti sredstva i onda se toliko dugo čeka“, objasnio je Bozon koji je naveo da mu ne predstavlja napor kada ima više pozicija, jer mu svaki od tih poslova predstavlja zadovoljstvo.

Tako je Tanjugu reditelj Bozon otkrio da je i učitelj matematike, ali i filmski montažer, osim što je i scenarista svojih projekata.

Na otvaranju festivala sinoć, Bozon je projekciju „Don Žuana“ posvetio kultnom srpskom reditelju Želimiru Žilniku, i istakao da je veoma uživao u njegovom filmu „Tito po drugi put među Srbima“ gde je autor obukao Dragoljuba Ljubičića Mićka u uniformu Tita, i šetao ga po Beogradu.

„Veliku hrabrost je Žilnik imao ali i velike probleme sa svojim filmovima, a opet je sve te zabrane tokom Crnog talasa izdržao, uspeo da traje, ostane i opstane na filmu. Uvek je bio veran svojim idejama i stavovima“, rekao je Bozon i ponovio misao od sinoć da je Žilnik jedan od retkih režisera koji je zadržao istinski duh pobune.

„Imali smo retrospektivu njegovog opusa u Francuskoj, bio sam apsolutno fasciniran. Odgledao sam 25 Žilnikovih filmova, uživao sam i pisao o njima, jer se pored svega bavim i filmskom kritikom“, prepun utisaka je Bozon govorio o Žilniku.

Tradicionalni festival sa 10 premijernih ostvarenja novije i starije produkcije će se održati na tri mesta u gradu: Kosančićev venac, Silosi Beograd i mts Dvorana, ali i na online platformi “Moj Off”, tako da će Bozonov najnoviji film imati još projekcija do 19. juna kada se Festival francuskog filma završava.
„Don Žuan“ je sinoć imao pravu internacionalnu premijeru van Francuske i stiže upravo sa Kanskog festivala.

Kum festivala je glumac Predrag Miki Manojlović, sa kojim bi Bozon veoma voleo da sarađuje, u francuskom ili možda i srpskom filmu. Primera radi, poznati francuski glumac
Aleksis Manenti, junak filma “Jadnici” (2019), takođe gost na festivalu, trenutno u Beogradu snima srpsko-francusko ostvarenje “Lančana reakcija” Dragana Bjelogrlića.

„Naravno, otvoren sam za saradnju i snimanje filmova van Francuske, zašto da ne i u Srbiji. Samo, oko takvih projekata najvažnije je pronaći odgovarajuću priču, scenario. Obično, opasno je da režiser iz druge zemlje dolazi na njemu nepoznatu teritoriju i nema pravi osećaj, ne poznaje glumce ni kako da radi sa njima i još ne govori jezik“, kaže Bozon i dodaje da taj angažman može biti rizičan i nezgodan ako se ne pronađe savršena tačka i ugao te saradnje.

On je naveo primer iranskog reditelja Abasa Kjerostamija, koji je bio sjajan u svojoj zemlji, ali kada je otišao da snima u Japanu, to nisu bili tako dobri i uspešni filmovi.
„Čuo sam da imate u produkciji jako puno TV serija, neverovatnu količinu i za mnoge veće evropske zemlje. Iskreno, ja ne volim TV serije, jer smatram da one danas uništavaju film i bioskop“, zaključio je Serž Bozon za Tanjug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar