Setimo se Orvela

Čitali ste „Životinjsku farmu“? A „Osamdeset četvrtu“? Onda vam je verovatno poznato ko je Džordž Orvel. Čitav vek prošao je od rođenja ovog pisca, a teme njegovih romana još uvek su aktuelne. Pomalo plaši činjenica da možda nikada neće ni prestati da budu.

Pisac koji se smatra univerzalnim kritičarem totalitarizma kao ideje, Orvel je bio jedan od učesnika u španskom građanskom ratu, nemilosrdno je napadao staljinizam kao glavni odraz totalitarnog; gotovo da ne postoji nijedan razlog protiv da se Džordž Orvel nazove najvećim političkim piscem XX veka.

„Savest svoje generacije“, kako su ga nazivali različiti književni kritičari, rođen je sada već davne 1903 godine, a slobodno se može reći da je pomenuti atribut i dalje na mestu. Mi bi bar to trebalo da znamo – preživeli smo pojedine motive iz njegovih romana u vremenu koje je ostalo iza nas.

Orvel je po opredeljenju bio levičar, socijalista, što, naravno, ne znači da je bio pristalica komunizma. Naprotiv, u svojim delima ukazivao je na sve nelogičnosti koje takav sistem sprovodi u odnosu na pojedinca. Njegova dela prevedena su na sve svetske jezike, motiv iz „Osamdeset četvrte“ – „Veliki brat te posmatra“ – postao je jedan od najpoznatijih, a Orvelovo poređenje ljudi i svinja u „Životinjskoj farmi“ ostaće neprevaziđeno.

Univerzalnost Orvelovih kritičkih oštrica koje su izbijale iz njegovih dela danas je sasvim očigledna. Njegova dela nadahnula su mnoge druge da se usprotive gušenju individualnosti u okviru sistema; borba protiv totalitarizma iz literature je prešla u svakodnevicu. Engleska radio stanica BBC sa žaljenjem konstatuje da nijedan od brojnih Orvelovih nastupa na ovoj stanici nije sačuvan. A bilo ih je mnogo. Umesto njegovog glasa, današnja publika moraće da se zadovolji knjigama.

Satiričan pristup iz „Osamdeset četvrte“ ne odnosi se, naravno, isključivo na vreme Staljinovih čistki. Taj model samo je inspirisao Orvela da uoči univerzalne crte koje je kasnije moglo da uočava svako društvo koje bi se sa totalitarnim režimom susretalo. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih se ova knjiga i danas smatra proročkom i aktuelnom jeste onaj njen deo koji ukazuje na to da se kontrolom jezika može kontrolisati misao. Preminuo sredinom 20. veka (1950), Orvel će ostati zapamćen kao jedan od najvećih boraca za slobodu – za slobodu misli.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.