Šido: Film „Fabian ili put u propast“ biser Goethe Festa
BEOGRAD – Filmski festival GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 7. do 11. oktobra u Kulturnom centru Beograda pod sloganom „Morati ili hteti“, a Sunčica Šido, seletorka festivala za Tanjug kaže da je najznačajnije ostavarenje ove filmske smotre „Fabian ili put u propast“ Dominika Grafa Fabia o poslednjim godinama Vajmarske Republike, ljubavi i moralu.
Šido napominje da je ove godine bilo izazovnije sačiniti selekciju pre svega zbog smanjenog broja filmova koji cirkulišu u doba pandemije.
Neki filmovi su imali sreće da budu pred postprodukcijom u vreme izbijanja pandemije, tako da su uspeli da budu spremni za premijere, što je doduše odmah nametnulo pitanje: gde će se održati premijera? Festivali su se otkazivali, pomerali, tranzitirali u hibridne ili online formate. Neki su pak imali sreće da snimaju u praznim prostorima koji im do tada nisu bili lako dostupni, poput Pergamskog muzeja u Berlinu, gde su snimljene ikonične scene filma „Tvoj sam čovek“ Marije Šrader“ kazala je Šido i dodala da je pitanje koncepta filmskih festivala je kompleksno.
„Ako u tom smislu uzmemo u obzir velike međunarodne festivale, često su tu sekcije sa određenim fokusima ili osećajem šta je i u kom obliku najbolje reći u okviru svog programa. Nastojali smo da u ovom festivalskom izdanju ostanemo verni publici koju smo izgrađivali godinama unazad, a koju pre svega čini nam se zanimaju upravo društvene teme koje pokreće nemački film“ kazala je Šido.
Kako kaže nemačke filmske stvaraoce zaokupljaju teme odnosa prema lažnim vestima, teorijama zavere, poslovanju baziranom na strahu ljudi i rastuća polarizacija nemačkog društva.
„Film „Curveball“ Johanesa Nabera bavi se pre svega informacijama tajnih službi i njihovom instrumentalizacijom. Film „U komšiluku Danijela Brilš obrađuje teme džentrifikacije, socijalne nepravde, straha od neuspeha i iskrenosti. Novi film Ane Core Berahed“ Kopilotkinj-Svet će biti drugačiji“ donosi nam pogled iz neuobičajene perspektive islamskog terorizma, sa izraženom političkom polarizacijom arapskog i zapadnog sveta. Film „Ljudski faktor“ Ronija Trokera postavlja pitanja o konceptima percepcije. Izuzetno aktuelan u vreme kada društvene mreže i vesti menjaju našu percepciju života i sveta koji nas okružuje, menjajući tako način na koji gradimo naše stvarnosti i istine“ kaže Šido.
Za nju nema dileme da je najznačajniji film predstojećeg festivala, novo ostvarenje
minhenskog reditelja Dominika Grafa „Fabian ili put u propast“ o poslednjim godinama Vajmarske Republike, ljubavi i moralu.
„Izvanrednom glumom Toma Šilinga i Albrehta Šuha prikazana su dva suprotstavljena koncepta života, u kojima želja da se postane političan i poetski pisac i ustane protiv nacizma treba da odoli drugačijem podrazumevanju okoline. U trouglu glavnih uloga je i ne toliko često angažovana, iako izvanredna Saskija Rozendal. Fabian nije ona vrsta filma koji stvara pitoreskni sled pokretnih slika koje će na bioskopsko platno preneti fabulu literarne podloške, već predstavlja atmosferu Vajmarske republike ne koristeći se stereotipnim elementima istorijskog filma poput kostima ili gestova“ kaže Šido i ističe da Graf publici nudi potpuno drugačiji film o vremenu koje smo toliko puta imali priliku da vidimo u nemačkom filmu, koristeći često kameru iz ruke, fotografije, inserte istorijskih filmova, plakate, časopise.
„Virtuozni početak filma je samo za trenutak smešten u današnji Berlin, a onda prateći kameru dospevamo u vreme kada su prošle zlatne 20-te, i dolaze 30-te. Mi znamo istorijski sled, dok ga glavni likovi žive u filmu. Zanimljivo asocijativan, ali nikad proizvoljan, i veoma telesan bioskopski film.“ naglašava Šido.
Prema njenim rečima Goethe-Institut je, kao i sve ostale institucije koje se bave kulturom, bio suočen sa praznim bioskopskim salama, otkazanim pozorišnim predstavama i koncertima tokom prethodne dve godine.
„Već se stvorila blaga nostalgija prema programu „uživo“, usled čega publika u poslednjih par meseci hrli na kulturne manifestacije. Najvažnije pitanje tiče se naravno pukog preživljavanja institucija, delatnika u kulturi, umetnika. U Nemačkoj je tokom pandemije zatvoreno sedam bioskopa, čak pored sistemske pomoći države kulturi.
Svakako nas raduje to ponovno osvajanje stare-nove slobode odnosno mogućnosti da uživamo u zajedničkom gledanju filmova sa publikom. Radujemo se tom zajedništvu“ kazala je Šido.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.