Sijaj, sijaj, zvezdo mala

Obično se smatra da su bajke za decu, ali već duže vreme pišu se i bajke za odrasle. Jedna takva bajka je i „Zvezdana prašina“ višestruko nagrađivanog britanskog autora Nila Gejmena.
Priča počinje u malom engleskom selu Zid, tako nazvanom po zidu koji odvaja naš svet od Vilinskog carstva. U tom zidu postoji samo jedan neveliki prolaz, uvek pod stražom – izuzev jednom u devet godina, kada se održava vašar na koji dolaze i ljudi i stanovnici Vilinskog carstva. U toku jedne vašarske noći, začet je Tristran Trn, sin Ziđanina i devojke iz Vilinskog carstva. Pošto je devojka robinja neprijatne vračare i može biti oslobođena tek kad Mesečina izgubi kćer, ako se to desi onda kada se dva ponedeljka spoje – sin dospeva ocu na staranje.
Tristran izrasta u dobroćudnog, mada pomalo smotanog momka, i vremenom se zaljubljuje u seosku lepoticu. To je hladna devojka koja ga zapravo ne želi, već samo vežba zavodničko umeće na njemu i jedne večeri mu saopštava da će mu ispuniti šta god traži od nje ako joj donese zvezdu-padalicu koju su zajedno videli. Nepromišljen i naivan kakav jeste – i, naravno, zaljubljen – Tristran obećava da će to učiniti, i zapućuje se tamo gde je zvezda pala: u Vilinsko carstvo, prepuno opasnosti i trikova, gde bi bilo kom čoveku bilo izuzetno teško da preživi iole duže vreme.
Tristran je, međutim, po majčinoj liniji i sam iz Vilinskog carstva, i jednom kad pređe granicu, uspavani talenti koje je nasledio od majke polako se bude. Biće mu neophodni, jer se ispostavlja da je pala zvezda u Vilinskom carstvu lepa i prilično temperamenta devojka, nimalo srećna što je silom strgnuta sa neba i razdvojena od svojih sestara-zvezda. I ne samo to; za palom zvezdom, iz različitih mračnih pobuda, tragaju moćnici Vilinskog carstva, pa je na mladom Tristranu da je zaštiti kako zna i ume ako želi da je odvede u svoje selo i ispuni zavet koji je dao. Devojci-zvezdi u pomoć stiže jednorog, dobre sile pomažu i njoj i Tristranu, ali je pitanje hoće li to biti dovoljno za opstanak u tako ćudljivom mestu kao što je Vilinsko carstvo.
„Zvezdana prašina“ je knjiga u kojoj postoji mrak i tajnovitost, ali i mnogo toga lepog. Opisi često deluju nedorečeno, kao da bi trebalo da idu uz ilustracije, ali to ne smeta, više vas poziva da sami domaštate ono što nedostaje, da se na taj način i vi približite neobičnom svetu ove knjige. Likovi su zanimljivi i odgovaraju ovakvoj vrsti literature – ne možete očekivati dubinsku psihološku studiju, ali uverljivost možete, baš kao i solidnu dozu humora.
S obzirom na bajkovitost, moglo bi se pomisliti da je „Zvezdana prašina“ knjiga za decu, ali ipak nije. Osim otvorenog (mada nimalo neukusnog) opisa seksa pri početku knjige, u romanu postoji dovoljno toga mračnog da ga učini neprikladnim za one mlađe od tinejdžera – scena borbe između jednoroga i veštice mogla bi rasplakati decu mlađu od tinejdžera, doneti im košmare, ili oboje. Ciljna grupa ove knjige nisu samo tinejdžeri već svi oni koji su sačuvali mladost u srcu, kao i bar mrvicu ljubavi prema bajkama.
Ukoliko želite da pročitate jednu lepu priču u kojoj postoje mrak i opasnosti, ali dobro (i to ne neko bezlično dobro, već uverljivo dobro sa kojim se i sami možete identifikovati) ipak pobeđuje, u kojoj ljubav, doslovno, čini zlo nemoćnim – „Zvezdana prašina“ bi vam se mogla dopasti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.