U trendu

Slonovi evoluirali ka primercima bez kljova zbog krivolova

PRINSTON – Krivolov zbog slonovače tokom decenija doveo je do evolucije slonova i sve više primeraka bez kljova, otkrila je najnovija studija, dokazujući da ljudi „bukvalno menjaju anatomiju“ divljih životinja.

Ranije retka genetska mutacija, koja je uzrokovala slonove bez kljova, postala je veoma česta u nekim grupama afričkih slonova nakon perioda u kojem su mnogi ubijeni zbog kljova, piše Gardijan.

Istraživači su istraživali zašto su slonovi u nacionalnom parku Gorongosa u Mozambiku često rođeni bez kljova i otkrili su da su se životinje genetski modifikovale zbog krivolova slonovače.

Slonovi sa kljovama su bili lovljeni tokom građanskog rata u Mozambiku do 1977. do 1992. godine, kada je 90 odsto populacije slonova ubijeno, kako bi novac od prodate slonovače finansirao rat.

Nekoliko generacija kasnije, efekti su i dalje vidljivi na grupi od oko 700 slonova koji žive u nacionalnom parku.

Robert Pringl, sa odeljenja za ekologiju i evolucionu biologiju na Univerzitetu Prinston u Nju Džerziju, koji je vodio studiju, rekao je da ona pokazuje uticaj mešanja ljudi u prirodu.

„Mislim da ova studija pokazuje da je to više od samo brojeva. Uticaj ljudi bukvalno menja anatomiju životinja“, rekao je on.

Pringl je objasnio da ga je zaintrigirao fenonem mnogih ženki koje nemaju kljove.

Tim je sumnjao da je ovaj fenomen genetski uzorak i činjenica da se retko viđa kod muškaraca, objasnio je on i dodao da je nakon sekvenciranja genoma slonova sa kljovima i slonova bez kljova, uočena genetska razlika između njih.

Analiza je otkrila par gena kandidata na X hromozomu, uključujući i jedan sa poznatom ulogom u razvoju zuba sisara, kod ljudi su ti geni povezani sa dominantnim sindromom vezanim za X koji zaustavlja rast lateralnih sekutića.

Mutacija gena štiti ženke slonova od krivolova, ali je fatalna za muške slonove, koji se onda ne razvijaju pravilno u materici.

Otprilike polovina mladunaca muških slonova sa majkom bez kljova imaće ovu genetsku abnormalnost, što znači da krda slonova u kojima je bilo puno krivolova mogu na kraju ozbiljno osiromašiti mušku populaciju, rekao je Pringl.

„Zapravo očekujemo da će se ovaj sindrom smanjiti u učestalosti u našoj studijskoj populaciji, pod uslovom da slika očuvanja slonova i dalje ostane pozitivna kao što je bila nedavno. Postoji takva mećava depresivnih vesti o biodiverzitetu i ljudima u životnoj sredini i mislim da je važno naglasiti da na toj slici postoje neke svetle tačke“, rekao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar