U trendu

„Službeni glasnik“ objavio novih 10 knjiga

BEOGRAD – Beogradska izdavačka kuća „Službeni glasnik“ nedavno je objavila 10 novih knjiga domaćih i stranih autora, saopštili su iz ove izdavačke kuće.

Knjiga „Mislopisi“ Valtera Benjamina predstavlja autorove produhovljene spise koji su meditativni, kritički, melanholični i ironični, te svedoče o piscu kao izuzetnom misliocu.

Autor je uspostavio granice između filozofskog, umetničkog i publicističkog govora i pisma, i poklanja publici razmatranja o čitanju, sakupljanju, sećanju i snovima.

To je delo bespoštednog posmatrača i kritičara javnih fenomena iz ’20-tih godina prošlog veka koji i danas traju, a knjigu je priredio i preveo Jovica Aćin.

Delo „Uništavanje i prisvajanje kulturnog nasleđa – Od Luvra, do Kosova i Palmire“ grupe pisaca – Renata Samardžić, Danijela Nešić, Dragan Simeunović, Mina Zirojević, jeste skroman pokušaj da se digne glas u korist pravde i kulture, i putem informacije pruži impuls onom civilizacijskom delu koje postoji u čoveku i da se suprotstavi nagonskom koje uporno opstaje u njemu.

Manastiri, značajniji hramovi i kapele, mošti svetitelja, čudotvorne ikone, duhovne škole i važniji muzeji na području grada Moskve, jesu tema knjige „Pravoslavna Moskva“ Antonija Pantelića.

U pitanju je vodič kroz pravoslavne svetinje ruske prestonice, i Moskva se oduvek prepoznavala po zlatnim kupolama mnogih hramova i manastira, zadužbina velikih moskovskih knezova i ruskih careva.

Osim što je bila centar državne vlasti, Moskva je važila i za grad sa najvećim brojem najpoštovanijih pravoslavnih svetinja. Knjiga je objavljena kao saizdavaštvo sa Podvorjem Srpske pravoslavne crkve.

Književno delo „Sveti mrak – Poslednji dani Gulaga“ Levana Berdzenišvilija govori o sudbini grupe ljudi, građana Sovjetskog Saveza, koji su se našli u neverovatnoj situaciji: oni su poslednji zatvorenici sovjetskih gulaga u doba perestrojke.

Pisac knjige Levan Berdzenišvili, rođen 1953. u crnomorskom gradu Batumiju, u Gruziji, 1983. dospeva u logor kao politički zatvorenik optužen za antisovjetsku agitaciju i propagandu. U logoru provodi tri godine i tamo sreće ljude koje u srećnijim okolnostima nikada ne bi upoznao: pisce, profesore, naučnike iz 15 država ŠSR-a.

Neobična razglednica“Rečnik zaljubljenika u Pariz“ autora Nikole d Etjen džOrva prikazuje njegovu opsednutost i ljubav prema Gradu savetlosti – Parizu.

Za sebe kaže da je pristrasni, nostalgični, nesnosno nametljivi zaljubljenik u ovu svetsku metropolu, a ova knjiga – rečnik nije turistički vodič, ni kratka istorija Pariza, već predstavlja subjektivni herbarijum grada iz vizure pisca.

Nikola d’Etjen d’Orv (48) je pisac i novinar i Pariz je pozornica skoro svih njegovih romana i članaka.

Dramaturškinja i knjniževnica Sanja Domazet objavila je novo delo „Na kafi kod Šekspira“- knjigu o putovanjima. Pred čitaocima su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja: Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, Ljuba Popović.

Priča o jeziku, razapeta između ćutanja i vriska jeste „Kad su ljudi došli po knjigu“ poljske spisateljice Olge Tokarčuk, dobitnice Nobelove nagrade, što predstavlja njeno debitantsko ostvarenje iz 1993. godine.

Ovim romanom, čije je prvo srpsko izdanje objavljeno 2001. pod naslovom „U potrazi za Knjigom“, autorka se obratila masovnoj publici, krijući u njemu sadržaj za elitističkog čitaoca.

Novi roman „Moji“ Sergeja Šargunova opisuje iskreno i gorko, dokumentaristički i lično, krug svoga sećanja, ljudi i događaja koji su se zadržali u pamćenju, kao u prethodnoj knjizi „Album bez fotografija“.

On je pisac koji uspeva da nađe velike reči za male ljude i male reči za velike ljude i pronašao je meru života i svoje književnosti.

Vidosav Stevanović objavio je delo „Nišči“, za koje pisac Svetislav Basara kaže da su „Seobe“ Miloša Crnjanskog, situirane u jednu drugu epohu i na drugo mesto i nova knjiga – dva velika nacionalna epa, dve do tragičnosti uverljive, u umetničkom smislu sušte istine o srpskim lutanjima, stradanjima i potucanjima.

Sa druge strane, Ljubiša Jeremić piše da je „Nišči“ svakako najčudnija knjiga u novijoj srpskoj književnosti, te da ovaj roman spaja u sebi gotovo sve tradicije umetničkog pripovedanja, od srednjovekovnog do realističkog i modernog.

Poslednja, 10. knjiga iz novije produkcije „Službenog Glasnika“ je „Vertep“ – romaneskni debi poljske autorke Zoške Papužanke, koju odlikuje istančan jezički sluh, izražajan stil i vanredno spisateljsko umeće, snažna proza kao udarac pesnicom. Knjiga donosi sugestivni portret poljske porodice koja nije patološka i zatucana, ali je i dalje strašna i hladna, u kojoj je brak neumoljiva robija, a porodični dom svakodnevni teatar apsurda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar