U trendu

Sokurov: Film „Bajka“ nije dokument već umetnička fikcija

BEOGRAD – Premijera ruskog filma “Bajka” reditelja Aleksandra Sokurova, svežeg laureata nagrade “Pogled u svet – Vojislav Vučinić”, biće održana večeras u velikoj sali Mts Dvorane, u okviru Glavnog programa 28. Festivala autorskog filma, a reditelj je danas naglasio da taj film nije dokumentarno / itrsayyivački projekat već umetnička fikcija na osnovu tačnih upečatljivih podataka.

Publika FAF-a će novi film proslavljjenog režisera gledati i sutra na istom mestu, samo u Sali 6, dok će na zatvaranju festivala “Bajka” imati i treću projekciju, 2. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci.

„Moji junaci u novom filmu nisu dosadni, vidim ih kao vesele, zabavne, po nekad pametne, ali i glupave. Svi oni su veoma aktivni u svom radu, a zapalo im je da su živeli u teškom vremenu zabluda, zločina, velikih odluka, napornih fizičkih aktivnosti. Istina, češće su grešili nego donosili dobre odluke, a to je poznato da rade političari danas“, istakao je reditelj Sokurov zapažanja o svom novom filmu „Bajka“.

Ruski režiser i scenarista poznat je u čitavom svetu prema svojim remek delima koja pomeraju granice kinematografije – “Ruska barka” (2002)-ceo film snimljen u jednom kadru, “Otac i sin” (2003), “Faust” (2011), “Taurus” (2001), “Frankofonija” (2015).

Najnoviji film „Bajka“ je animirano eksperimentalni fantastični film koji prati razgovore Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila u čistilištu, koristeći arhivske snimke i tkz. „deepfake“ tehnologiju, a prikazuje i Isusa Hrista i Napoleona Bonapartu.

„Sve zablude naših vođa vidimo mnogo ranije koje oni nikada ne vide. Recimo, kada se prave neki eksperimenti u laboratorijama, kasnije se ispostavi da li su oni efikasni, uspešni, delotvorni. U politici se odmah može znati, već istog dana da li je pogrešio. Trebalo bi odati priznanje tom vremenu jer je okupio velike ličnosti i karaktere“, smatra Sokurov i dodaje da su ti ljudi bili sa veoma upečatljivim ličnim osobinama.

Film „Bajka“ je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu (Švajcarska).

„Naš film nije publicistika, niti dokumentarno – istraživački projekat, već umetnička fikcija na osnovu tačnih upečatljivih podataka. Te istorijske ličnosti su zaista sve to izgovorili što čujete u filmu, o čemu postoje različita svedočanstva“, objasnio je Sokurov i podvukao da je ovde bio sasvim novi način rada, sve je realizovano na osnovu hronike, bez glumaca i animacije, svi igraju sami sebe.

Reditelj je pregledao kompletne hronike filmskih arhiva, uključujući i iz SAD, tako da je film sastavljao kao slagalicu od mnoštva materijala koje je predano i detaljno istražio.
Glasove u filmu daju – Aleksander Sagabaši, Vaktang Kučava, Fabio Mastrangelo, Lotar Dig, Tim Etelt, Paskal Slivanski.

„Sve te istražene materijale smo prenosili u u našu sredinu i stvorili smo jedinstveni svet u kome naši junaci postoje. Prvo sam napisao scenario, onda sam tražio neophodna dokumenta po arhivama i proces istraživanja sam radio skroz sam. Naravno, onda se u procesu rada i scenario menjao, prilagođavao. Iz tih raznih komadića sam napravio moje junake, preko zvučnog zapisa i za to mi je bilo potrebno pune tri godine. Obično snimam film do 10 meseci“, rekao je ruski autor.

Kako kaže, obično ne govori uvek pozitivno o svom radu, ali ovaj ističe da je vredelo provesti tri godine na njemu, i bila je potrebna energija, izdržljivost, životna snaga, a on je ipak napunio 71 godinu.

Istaknuti ruski reditelj Aleksandar Sokurov primetio je da se danas film pretvara u vizuelnu robu što je veoma nezgodno tako da on vidi jedino moguće rešenje u tome da se daje šansa samo mladim talentovanim režiserima, i da će tako publika dobiti kvalitet, čim se mladim umetnicima pruži sloboda u stvaranju.

„Imam surove i čvrste principe, nikad nisam bio pristalica trendova. Moj film „Ruski kovčeg“ je iritirao mnoge, jer je snimljen na taj način, iz jednog jedinog kadra. Time smo dokazali da film može da se snimi bez montaže i da se bude hrabar. Profesionalcima se takvi moji filmovi ne dopadaju. „Bajka“ opet prikazuje novi rad sa slikom i dramaturgijom. To mnogima ne odgovara. Mi pokazujemo novi način snimanja filmova“, podvukao je reditelj i prisetio se da je retko ko iz vlasti voleo ikada autorski film, osim jedan predsednik Francuske je obožavao dela Andreja Tarkovskog, a ovako „nećete videti političare da idu na koncerte Simfonijskog orkestra“.

Na kraju, Sokurov se osvrnuo i na trenutnu političku situaciju oko rata Rusije i Ukrajine.
„Veoma nam je teško… Kad su ovako jaki sukobi, mnogi umetnici napuštaju Rusiju. Teško je to saznanje pred vama. U ovom ratu najviše strada omladina i kultura. Kritički se oduvek odnosim prema upotrebi sile na filmu. Onda imam problema sa direktorima velikih festivala Kan, Berlin, Venecija. Kažem im da ne selektuju toliko filmova sa nasiljem i demonstracijom sile, a oni me pitaju – šta onda da prikazujemo“, u neverici priča reditelj koji je pozvao publiku Festivala autorskog filma da u što većem broju pogleda „Bajku“, jer u Rusiji neće biti prikazivan.

„Veoma je kompleksna okolnost zbog čega moj film ne može biti distribuiran u Rusiji. Delom zbog mene, odnosa sa nekim ljudima iz vlasti, i samog sadržaja filma. Ipak, ja se danas vraćam u moj Petrograd. Nadam se nekim pozitivnim promenama u mojoj domovini. Tamo je moj jezik, a mogu reći i moja duša“, zakjučio je Aleksandar Sokurov.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar