Spektakl Baleta džez Montreal u SNP zatvorio 19. BFI

Igrači Balet džez Montreala ispraćeni ovacijama u finišu 19. Beogradskog festivala igre
Spektakularni omaž Leonardu Koenu
NOVI SAD, 13. aprila (Tanjug) – Spektakularnim izvođenjem dugo očekivane predstave Igraj sa mnom kompanije Balet džez Montreal sa pesmama i poezijom Leonarda Koena dve večeri zaredom, 11. i 12. aprila pred prepunom salom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u velikom stilu je završen 19. Beogradski festival igre.

Publika Beogradskog festivala igre, koja je više od dve godine čuvala ulaznice za nastup čuvenog Balet džez Montreala sa predstavom Igraj sa mnom (Dance Me), ovacijama je ispratila 14 briljantnih igrača sa velike scene novosadskog pozorišta.

Omaž Leonardu Koenu, montrealskom bardu, slavnom pesniku i jednom od najvećih svetskih kantautora, nastao je po ideji umetničkog direktora Luja Robiteja, a da bi na scenu bila postavljena ovako muzički i vizuelno upečatljiva predstava okupljen je tim vrhunskih umetnika.

Za celovečernji komad, koji je Erik Žan dramaturški uokvirio u narativ o životnim ciklusima u pet godišnjih doba, pozvani su renomirani koreografi Adonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Ihsan Rustem i dat im je ne baš lak zadatak: da osmisle pokrete za legendarne Koenove pesme.

Koreografi su vešto izbegli zamke puke inscenacije dobro poznatih stihova, uzimajući ih kao polazište a ne kao cilj, i na njima su gradili nove kreacije, nudeći dodatne mogućnosti njihovog čitanja.

„Troje koreografa koji su radili na predstavi imaju tri različita pristupa Koenovoj muzici i poeziji. Nije teško biti dirnut njegovom poezijom, stihovi su razoružavajuće iskreni i oni su bili polazište, a tu su i muzički aranžmani, zvuk, čime su koreografi bili nadahnuti. Važnije od značenja stihova su, rekao bih, emocije koje oni nose“ kaže Endrju Mikael, igrač i koordinator trupe Balet džez Montreal.

Četrnaest vrhunskih igrača daje posebnu draž predstavi.

Vodeći publiku na duboko emotivno putovanje kroz širok spektar osećanja, ljubav i svetlo, greh i oprost, nežnost i odlučnost, gubitak i smrt, oni su precizni i graciozni, senzualni, duboko ekspresivni i nikad patetični.

Jedna za drugom, bez šavova, preplitale su se i pretapale njihove solo tačke, dueti i nastupi celog ansambla, sugestivni Lover, Lover, Lover, dramatična Dance Me to the End of Love, raspusna Boogie Street (živi koncertni snimak), energična Everybody Knows (uz remiks), upozoravajuća Treaty, refleksivna Steer Your Way, intimne So Long, Marianne (sa hrabrim rešenjem, peva ih ženski vokal, a pojavljuje se silueta muškarca u kaputu sa fedora šeširom i čuje se Koenov glas kako čita pismo muzi), pa upečatljivo koreografski i scenografski rešena Tower of Song, fragilna Suzanne, dirljivi Famous Blue Raincoat, dinamična First We Take Mahnattan…

Sve do svedene Hallelujah (ponovo ženski vokal) i završnice sa Future, čime je publika podignuta na noge, pozdravljajući dugim aplauzima i ovacijama igrače.

U publici je bio i Džajls Norman, ambasador Kanade u Srbiji, sa porodicom.

„Zadivljen sam. Ovo je, zapravo, prvi put da sam video Balet džez Montreal uživo na sceni. Nije bilo lako organizovati njihov dolazak jer su prethodila zatvaranja zbog kovida i sve u vezi s tim, ali zahvaljujući Aji Jung i Beogradskom festivalu igre igrači Balet džez Montreala mogli su da ovu predstavu izvedu pred ljudima ovde. Da budem iskren, mene su potpuno pomerili svojim izvođenjem. Video sam još nekoliko komada u Beogradu, ali nisam znao da će predstave na festivalu biti ovoliko raznovrsne“ kaže ambasador Norman.

Ambasador je ljubitelj umetnosti Lenarda Koena.

„Slušao sam još u vreme kada sam bio učenik njegove hitove poput Suzanne, So Long, Marianne i druge pesme uvrštene u ovu predstavu. On je bio višestruko talentovan umetnik i nije čudo što je uspeo da nadahne nešto poput ove predstave. On je čovek velike duše. Iako je iz Montreala, što će reći da je anglofon, bilo gde u svetu možete da osetite o čemu peva, to je globalni osećaj. A posebno sam u Srbiji sreo mnogo, mnogo ljubitelja njegove umetnosti“ kaže on.

Koen je, navode u Balet džez Montrealu, za života dao odobrenje da se Igraj sa mnom postavi na scenu, a pesme korišćene u predstavi su neka vrsta preseka njegove karijere.

Ova kompanija ima eksluzivna petogodišnja izvođačka prava, tako da je ovo bila i jedinstvena prilika publici da je vidi u Srbiji.

„Predstava je premijerno izvedena 2017. godine i od tada je igrana 149 puta širom sveta, a ja sam tu od samog početka“ kaže Endrju Mikail, dodajući da im slede nastupi u Francuskoj i Španiji, pa potom ponovo u Kanadi.

Igrači u kompaniji nisu bili ni rođeni kada je Koen otpevao i odsvirao većinu songova prenetih u predstavu, ali se veoma lako identifikuju sa njegovim vanvremenskim kompozicijama i stihovima.

Igračica Sofija Šo, rođena u Vankuveru, došla je u Balet džez Montreala 2020. godine. Od tada nastupa u predstavi Igraj sa mnom, ali se sa Koenovim pesmama upoznala mnogo ranije.

„Kanađanka sam, a muzika Lenarda Koena veoma je važna u Kanadi. Njegov uticaj na moje roditelje, recimo, bio je zaista veliki, ja i sama pronalazim u njegovim pesmama za mene bitne stvari, a rad na ovoj predstavi još je povećao moju ljubav prema njegovoj umetnosti“ kaže Sofija Šo, navodeći kao omiljenu pesmu Thanks for the Dance.

Osija Džons igru je usavršavala na konzervatorijumu u američkom Dalasu, gde je i rođena. Nagrađivana i kao igračica i kao koreografkinja, Balet džez Montrealu priključila se 2020. godine, a na pitanje zašto, u tri reči odgovara: “mogućnosti, osećaj, razvoj”.

Dilemu da li joj je bliža klasična ili savremena igra, spremno odgovara: „Savremena, naravno“, a od Koenovih pesama najdraža joj je Tower of Songs.

Zahvaljujući se igračima Balet džez Montreala, kao i Ambasadi Kanade na podršci, direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung posebno se zahvalila publici.

„Važno je naglasiti da je deo publike čuvao karte za ovu posebnu predstavu više od dve godine. Trebalo je da ona bude odigrana na Beogradskom festivalu igre još u aprilu 2020. godine, ali je stigla pandemija, pa smo ovo gostovanje odlagali čak 6 puta! Prvobitno je bilo planirano da predstava bude odigrana u Beogradu, ali je u međuvremenu Beograd izgubio scenu koja je mogla da odgovori tehničkim zahtevima produkcije, pa smo morali i pozornicu i grad da promenimo. Komad smo preselili u Novi Sad. Veliki deo publike je rešio da sačeka kanadske umetnike. Nije im smetalo da putuju kako bi videli ovu senzacionalnu postavku“ kazala je Jung.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.