Švajcarska trupa „Alias“ ostavila publiku bez daha

BEOGRAD – Švajcarska trupa „Alias“ iz Ženeve sinoć je gostovala četvrti put u prestonici Srbije, a sada premijerno sa plesnim komadom „Normalno.“ u koreografiji brazilskog umetnika Đulijerma Botelja, a u okviru 18. Beogradskog festivala igre na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

Skoro da su 17. i 18. izdanje ove manifestacije bili spojeni u doba korone, jer nije bilo mnogo predaha između, tako da je sama organizacija BFI imala veoma tesan raspored da realizuje tolike plesne kompanije da u kratkom razmaku gostuju u Beogradu i Novom Sadu.

Kada je krajem 2020. godine završena 17. sezona, već od početka nove godine je direkcija smotre na čelu sa Ajom Jung vredno predstavila čitav repertoar najnovijih produkcija koje očekuju publiku željnu ove vrste teatra modernog plesa.

Komad „Normalno.“ sigurno predstavlja nekoliko vidljivih koraka iznad svega što je auditorijum imao prilike da vidi u istoriji ovog punoletnog festivala.

Teško je jednostavno opisati doživljaj nakon odgledanog spektakla, koji je neka vrsta veoma ozbiljnog eksperimenta, koji se unedogled odvija pred očima omađijane i hipnotisane publike, koja je sve vreme u neverici šta zaista posmatra.

Sedmoro plesača neprestano u čitavih sat vremena imaju samo dve radnje koje se odvijaju u nekom nedefinisanom prostoru i vremenu: padaju i ustaju.

Predstava samim tim nema pravi razvoj radnje, tačnije ne oslikava kroz ples fabulu koja se možda očekuje, već ona ilustruje čitav ciklus života kroz sve moguće uspone i padove.

Sedam hrabrih ljudi, sedam umetnika, pravih „spartanaca“ ili gladijatora, koji skupa podsećaju na čuveni film „I konje ubijaju, zar ne?“ od samog početka jedan po jedan kreću da padaju celom svojom težinom, ali se brzo i usprave, i tako naizmenično, do krajnjih granica.

Oni menjaju pozicije, počinju sa udaljenog kraja pozornice sa gornje desne strane, a onda to ustajanje i padanje se ođednom približava ka sredini, da bi se razvijalo u nekoliko „rukavaca“ svuda po bini, i taj padajući ples kao da nema kraja.

Kako je autor Boteljo, inače osnivač trupe „Alias“ opisao – sve pojave su ciklične, sve ima svoj kraj, stvari nezaustavljivo nestaju i ističu pre ponovnog pojavljivanja ili rađanja u nekom drugačijem obliku, vremenu ili prostoru.

Upravo tako se i realizuje ovaj projekat, na praznoj pozornici, jer ovde i nije potrebna scenografija, gde se oni nalaze u nekoj vrsti vakuuma, možda su u savremenom trenutku ili su u bliskoj budućnosti, suočavajući se sa svim nedaćama koje život (od)nosi.

Svaki pad može biti njihov poraz, bol, nesreća, problem, ili kada uče da hodaju kao bebe, ili nakon neke teške povrede, a ustajanje je svakako njihov spas, napredak, bolje sutra, sreća.

Ta nedefinisana grupa pojedinaca ulazi u proces, hipnotički privučena nevidljivom silom, i imaju gotovo neuništivu snagu i stvarno nestvarnu izdržljivost koja se ne viđa nigde na svetu, da uspevaju da 60 minuta samo lete po sceni u padovima i podizanjima.

Istina, sam proces predstave postaje vremenom naporan i donekle monoton, jer tu nema očekivanog plesa, već se odmah pretvara u neverbalni teatar pokreta i vrlo ambiciozno zamišljen, jedinstveni eksperiment koji brzo oduzima dah.

Kolaps, nestajanje, obnova, transformacija, rekao bi koreograf, na simboličan način je predstavljena alegorija života u stalnom kretanju i transformaciji postaje progresivno manifestna, kroz metafizički pogled na čin padanja.

Izuzetno je efektna originalna muzika kompozitora Murcof-a, ambijentalna, elektronska, opuštajuća, ali i sa dinamičnim zaraznim ritmom koji ne daje učesnicima da se opuste.

Pozorišni komad prikazuje tela nagnuta u pravcu vetra, poput stabljika trave u oluji ili ljude zarobljene u kružnom životnom kretanju, gde vreba možda opasnost i nedaća iza svakog ugla, ali se oni svim atomima snage pošteno bore sa tim bez izuzetaka.

Potrebno je zapamtiti imena tih umetnika, koji će i sutra na istoj sceni BDP-a odigrati ovu čudesnu predstavu na ivici superherojske izdržljivosti, a to su Arnaud Baćarać, Louis Bourel, Erica Bravini, Eve Boućelot, Laetitia Gex, Alex Landa Aguirreće i Johanna Willig-Rosenstein.

Naslov „Normalno.“ kao da asocira na celu situaciju sa pandemijom koja ne jenjava već punih godinu dana, oduzima živote, zatvara pozorišta, bioskope, koncertne sale i hale, ostavlja umetnike bez posla i prihoda, iako je predstava izvedena još krajem 2018. godine u Théâtre Forum Meyrin u Ženevi, u produkciji trupe Alias i Théâtre du Croćetan.

„Alias“ je nezavisna plesačka trupa savremene igre koju je 1994. godine u Ženevi osnovao spomenuti igrač i koreograf Đulijerme Boteljo iz Brazila, koji je sa svojim mnogim predstavama gostovao više od 500 puta u 20 država Evrope i na mnogim kontinentima, od Afrike, preko Azije do Severne i Južne Amerike.

U Beogradu na istom mestu – BDP i na istom festivalu – BFI gostovali su ranije tri puta sa velikim uspehom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.