Sve je umetnost – Gugenhajm, paradajz i traktor
BEOGRAD – Iako je i jedan od najčuvenijih svetskih muzeja, njujorški Gugenhajm, zbog pandemije zatvorio vrata za posetioce, plodovi najnovije, dugo ugovarane postavke „Selo. Budućnost“ ipak stižu do Njujorčana, ali ne onih gladnih umetnosti, već onih za koje je borba za život svakodnevna umetnost.
Vrata svih muzeja u NJujorku zatvorena su i nedeljama niko ne može da poseti ni mumije u Metropolitenu, ni da uživa u Muzeju modernih umetnosti MoMa dok ga čari čuvene Van Gogove „Zvezdane noći“ ne opiju, ali može da zastane ispred Gugenhajma i divi se raskošnim biljkama i plodovima besprekorno uzgajanog čeri paradajza, kao i jednom zelenom, najmodernijem traktoru te vrste „TTV Ratniku“ koji košta 300. 000 dolara.
Izložbeni prostor u arhitektonskom čudu Frenka Lojda Rajta, nedeljama je pust, u njemu se šetaju samo „duhovi“, pčele i obezbeđenje, kao i jedan čovek koji brine o tom paradajzu – David Litvin iz Izraela, specijalista za ratarstvo u zatvorenom prostoru.
Njegove biljke „eksponati“ deo su gostujuće izložbe, tokom koje je mladi Izraelac do kraja avgusta trebalo da uzgaja paradajz i time pokaže budućnost poljoprivrede.
Muzej je zatvoren 13. marta, ali uprkos tome Litvin svakodnevno obilazi biljke jer, kako kaže, ako uzgajate paradajz na po mnogo čemu čuvenoj Petoj avenijveniji, koju zbog brojnih muzeja zovu i „Muzejska milja“, želite i morate da imate najsavršenije plodove, mesta za greške nema.
Paradajz, kako piše Njijork Tajms, smešten u nečemu poput „kontejnera za trasnport radioaktivnog materiajla“, okupan je pink neonskim svetlom koja se uklapa u boju slonove kosti na fasadi, a već u smurak razliva po trotoaru.
Bio je deo izložbe samo tri nedelje pre nego što se grad povukao u sebe.
Ali paradajz i pored svega toga i dalje raste, a David svakog utorka, najmanje 50 kilograma ili 3. 000 plodova čerija donira za City Harvest, neprofitnu organizaciju sličnu bankama hrane.
Osim Gugenhajma, kako podseća NJujork Tajms, i drugi muzeji su takođe pronašli način da pomognu ugroženim ljudima tokom pandemije.
Nekoliko blokova južno od Gugenhajma, kafić Sabarski pri Noje Galeri, u kojoj je izložena kolekcija austrijske i nemačke umetnosti 20. veka, kao i dela Klea, Kandinskog … šalje gulaš, kobasice i štrudle osoblju obližnje Maunt Sinaj bolnice.
I Muzej u Bruklinu svoju kuhinju je otvorio za kompaniju koja starima i zdravstvenim radnicima šalje skoro 40. 000 obroka nedeljno.
Slično je uradio i Muzej Perez u Majamiju, koji se udružio se kulinarskom gurpom kako bi ugroženima u Južnoj Floridi pružio hiljade obroka dnevno.
Paradajz je potrebno oprašivati, zbog čega David u Gugenhajmu ima i dve male košnice. To su posebno dizajnirane kartonske kutije sa malim vratima koja se otvaraju i zatvaraju na tajmer. Na taj način pčelama može da ograniči „radno vreme“ na jutro, tako da kada dođe u muzej ne mora da brine što prostor deli sa 100 potencijanlo „opasnih“ kolega.
Litvin, inače, u Tel Avivu radi na farmi koja ima 80 hektara, u kompaniji koja uzgaja organske proizvode.
Kontrolisano okruženje omogućava berbu tokom cele godine.
Tehnologija koju koristi na Petoj aveniji ista je kao i u Izraelu – kontroliše temperaturu, vlažnost i količinu „dnevnog“ svetla koje paradajz dobija. Boja svetlosti, kao piše Njujork Tajms maksimalizuje energetsku efikasnost, jer biljke apsorbuju samo određenu boju iz spektra.
Zahvaljući tome, iako su uzgajani na „dijeti“ bez sunčeve svetlosti i kišnice, paradajz ima ukus i miris poput onih najboljih i najsočnijih, ubranih na selu u sred leta – a to je ipak umetnost.
Izlozba ukljucuje i robota u obliku pauka za sakupljanje plodova, Staljinove planove da pošumi više od pet i po miliona hektara i pregled klimatskih promena na primeru sibirskog permafrosta koji emituje metan i spore antraksa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.