Sveti Sava obeležen u Pedagoškom muzeju u Beogradu

BEOGRAD – Školska slava Sveti Sava danas je obeležena u Pedagoškom muzeju u Beogradu, kao krsna slava muzeja, a povodom toga je i otvorena nova izložba “Istorija školstva od Svetog Save do naših dana”.

Više je povoda za proslavu u ovom beogradskom muzeju, jer osim slave i nove izložbe, ova ustanova proslavlja jubilej od 125 godina, a direktor ove kulturne ustanove Slobodan Vuksanović izjavio je za Tanjug da je uvek inspirativno kada ima više posla, živosti i ljudi, da se postigne toliko aktivnosti u isto vreme i u istom danu tokom višestrukih obeležavanja.

“Zaista nam je značajan jubilej, 125. godina postojanja Pedagoškog muzeja, što bi u svakom narodu tako nešto bilo za veliko poštovanje, toliki broj života postojanja jedne ustanove iz bilo koje oblasti”, istakao je Vuksanović.

“Sa druge strane, paradoks jeste u tome što je Pedagoški muzej jedina ustanova koja slavi školsku slavu, a prvobitno i jeste bio školski muzej, po svom imenu.

„Ali, naravno, razumljivo je što u ovim okolnostima deca i ne mogu da se okupljaju po raznim salama i da recituju pesme o Svetom Savi, na žalost, no, i to će proći”, kazao je.

Prvi čovek muzeja je naveo da su sada aktuelne tri izložbe pod krovom te institucije, osim današnjeg otvaranja najnovije navedene postavke “Istorija školstva od Svetog Save do naših dana”, tu je i izložba fotografija “Zašto volim Srbiju” Fernanda Fransesa i izložba o znamenitim Srpkinjama u domaćoj književnosti.

Takođe, direktor je naveo da je Pedagoški muzej postao u prethodnoj godini zapravo muzej u muzeju, zahvaljujući dvorištu koje su napravili.

“Narodski rečeno, sada je ovaj muzej pun kao oko, što je i najlepše, jer se ovde sada i deca i odrasli jednako zabavljaju, ostaju duže u dvorištu, a ne samo u unutrašnjosti zgrade.

Direktor je podsetio da je u godini korone muzej organizovao čak 32 kulturne, umetničke svetkovine, od đačkih izložbi, dece iz Vukovara, studenata Republike Srpske, do znamenitih umetnika.

Smatra da je kultura u doba korone bila manje štetna za muzeje za razliku od pozorišta, bioskopa ili muzike – koncerata, jer ovde dolaze ljudi dosta izolovano, ulaze u manjim grupama, zaštićeni su, a svaka izložba se odvija u skladu sa merama u borbi protiv korone.

“Verovali ili ne, mi smo na ovom prostoru u dva navrata imali čak i operu, i lično sam bio jako iznenađen da opera može ovde da se izvede i da tako dobro ispadne”, naveo je direktor.

Osim tri izložbe koje se odigravaju Vuksanović je najavio i izložbu “Đačka moda kroz epohe” koja prati razvojni put oblačenja dečaka i devojčica.

Muzej je takođe imao i jednu posebnu izložbu posvećenu radu Milana Kašanina, kao umetnički pregled jednog dela njegovog opusa.

Takođe na istu temu je organizovan i trodnevni skup koji je putem digitalnih platformi prenošen na sve kontinente.

“Izgurali smo 2020. godinu bolje nego što smo se nadali. Nagoveštaj naredne sezone dolazi sa više optimizma koja će biti takođe u duhu Kašanina, posvećena njegovom radu, i u planu je centralna, najveća izložba tokom ove godine u muzeju, povodom 40 godina od njegove smrti, jer je on rodonačelnik svega onoga što imamo u muzejskom životu Srbije”, objasnio je Vuksanović.

Milan Kašanin (1885-1981) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar, književnik, istoričar književnosti, upravnik muzeja Kneza Pavla, što je današnji Narodni muzej u Beogradu.
“Najveći uspeh je svakako da smo svi ovde u muzeju ostali zdravi“, zaključio je Vuksanović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.