Čuveni pisac Vladimir Nabokov na svojoj samrti je izričito zahtevao da se njegovo poslednje nezavršeno delo "Laurin original: umiranje je zabavno", pisano na bolesničkom krevetu, odmah nakon njegove smrti spali. Njegov sin Dmitrij Nabokov nije poslušao očevu želju i Nabokovljevo poslednje pisano štivo godinama je bilo skriveno u sefu švajcarske banke. Izdanje na srpskom jeziku, u prevodu Veljka Nikitovića, domaći izdavač objavio je gotovo u isto vreme kada i britanski "Pingvin".
Ovakva želja poznatog pisca nije nepoznanica za njegove biografe. Istu nameru (da se delo uništi) imao je i po završetku pisanja romana koji ga je proslavio na planetarnom nivou, "Lolita". Nabokovljeva supruga Vera spasila je rukopis i od tog trenutka sve ostalo je, što se tog dela tiče, istorija. "Laurin original: umiranje je zabavno" zapravo je priča o čoveku ludom za svojom promiskuitetnom ženom koji se priseća svoje opsesije u mladosti. Glavni lik je fizički neprivlačan intelektualac Filip Vajld, koji se oženio promiskuitetnom Florom zato što ga je izgledom podsećala na devojku koju je voleo u mladosti.
Tokom poslednjih godina života provedenih u bolnici u Lozani, Nabokov je grozničavo pisao ovu knjigu. U granicama bolničke sobe rukopis je rastao, ali gotovo sve vreme pisac kao da je strahovao da njegovo nadahnuće i usredsređenost neće dobiti trku protiv narušenog zdravlja. Zbog toga je i želeo da rukopis bude uništen ukoliko ga ne bude završio pre smrti. Nažalost, smrt ga je pretekla, ali, na sreću, rukopis je ipak sačuvan. Ono što veliki pisac nije mogao da sagleda jeste da je njegov roman čak i u nedovršenom izdanju malo remek-delo koje će usrećiti čitalačku publiku širom sveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com