Tanasković: Kulturno nasleđe je uvek ugroženo
BEOGRAD – Srpsko kulturno nasleđe je posebno ugroženo u nekim delovima bivše Jugoslavije, gde postoji tendencija ukidanja elemenata srpskog kulturnog identiteta i „preknjižavanja“ na kulturne identitete drugih, smatra bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.
„Pored toga što ima i zanemarivanja i nedovoljnog staranja o njemu, postoji i tendencija njegovog rasrbljavanja, odnosno ukidanja kao elementa srpskog kulturnog identiteta i preknjižavanja uslovno rečeno na kulturne identitete drugih – u slučaju KiM jednog nepostojećeg kulturnog identiteta Kosova kao države. U slučaju Crne Gore to je komplikovanije jer je vezano i za status SPC u Crnoj Gori“, istakao je Tanasković.
Prema Tanaskovićevim rečima, u takvim problematičnim slučajevima, kao što je primer i Kosova i Metohije, Srbija ima relativno ograničene mogućnosti, s obzirom na to da ne kontroliše situaciju na terenu.
„I tu, međutim, ima nekih mogućnosti. Svakako je Unesko organizacija preko koje se može uticati na to da se smanji stepen ugroženosti našeg kulturnog nasleđa i sreća što Unesko prihvata izveštaje naših institucija „, naveo je Tanasković na RTS-u.
Kada je reč o ugroženom delu kulturnog nasleđa, Tanasković kaže da o tome brine Centar za kulturno nasleđe Uneska za svetsku baštinu i da se redovno podnose godišnji izveštaji o stanju kulturne baštine.
Dodaje da na osnovu tih izveštaja Uneskov komitet donosi određene zaključke i onda nalaže državi koja je upisala to nasleđe da ukloni opasnosti.
Kako je rekao, ono što Srbija može da učini i što u dobroj meri i uspeva jeste da ti izveštaji o stanju zaštite kulturne baštine budu što realističniji.
Napominje da postoji standardna procedura da bi se neko kulturno dobrio upisalo na Uneskovu listu i da je Konvencijom iz 1972. godine uspostavljena lista kulturnog i prirodnog nasleđa koje se čuva.
Zatim se, ukazuje Tanasković, odredi izvestan broj tih dobara za koje se pretpostavlja da svojom univerzalnom vrednošću i stanjem u kojem se nalaze mogu biti konkurentna za svetsku listu.
Nakon toga se, kaže Tanasković pravi tzv. tentativna lista na kojoj se nalazi određeni broj kulturnih i prirodnih dobara za koja se pretpostavlja da bi mogla biti predložena.
Kada se steknu uslovi, pošto se uradi odgovarajući nominacioni dosije na osnovu koga se jedno dobro kandiduje, onda se to dobro prijavljuje, ističe Tanasković.
Kako dodaje, do sada je upisano oko 1.160 dobara iz 165 zemalja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.