BEOGRAD – Slavni argentinski reditelj Pablo Trapero, redovno prisutan na Kanskom filmskom festivalu, dobitnik Nagrade kritike i Srebrnog lava Filmskog festivala u Veneciji, na Festu predstavlja svoj novi film „Spokoj“ o trima ženama koje se suočavaju sa porodičnom prošlošću, ali i prošlošću Argentine.
Trapero je objasnio da je priču o dvema sestrama koje se posle dužeg vremena vraćaju u porodičnu kuću „Spokoj“ i zajedno sa svojom majkom suočavaju sa mračnim tajnama iz prošlosti, počeo da razvija 2010. kada je njegova supruga Martina Gusman bila u žiriju u Kanu i kada su upoznali Berenis Bežo, primetivši veliku fizičku sličnost između njih dve, što je ključno za priču.
„Ovaj film je bio veliki izazov za celu ekipu i realizovan je zahvaljujući trima ženama, njihovom talentu i sposobnosti da iznesu svoje likove“, rekao je Trapero.
On je u intervjuu Tanjugu istakao da je „Spokoj“ bio prilika da predstavi vrlo intimnu ljubavnu priču, ali je istovremeno bio i veliki izazov te da je naučio mnogo.
„Nema dovoljno filmova koji govore o ženama, a smatram da je to vrlo važno“, rekao je Trapero.
Naglašava da je za budućnost važno shvatiti šta je bilo u prošlosti.
„Mi smo rezultat odluka načinjenih u prošlosti, tako da je prošlost uvek prisutna. Ignorisati prošlost, znači pogrešno ući u budućnost. Shvatanje i razumevanje prošlosti je uslov napretka i pojedinca i društva. Istorija Argentine je uslovila sadašnjost i teško je ignorisati je, jer je uvek prisutna što se vidi i u filmu „Spokoj“, jer sestre nisu živele u Argentini, ali je njena prošlost uticala i na njih“, istakao je Trapero.
Autor filmova „Klan“, „Beli slon“, „Lešinar“, „Lavlja jazbina“, Crane world“ kaže da je film za njega avantura.
„Za mene je film stalna avantura, i iz ugla gledaoca i iz ugla reditelja, film za mene predstavlja avanturu otkrivanja. Priče koje ja pričam pozivaju gledaoce da uđu u avanturu. Govorim o emotivnoj avanturi i otkrivanju. Film daje prostor i glas ljudima koji za to nisu imali priliku“, objasnio je Trapero.
Svoju profesiju doživljava kao priliku da ispriča publici novu priču, da je pokrene na razmišljanje o priči o kojoj do ulaska u salu nisu znali ništa.
„Film za mene predstavlja zabavu, emociju i poziv na razmišljanje i volim da biram priče o kojima ljudi ništa ne znaju i da ih upoznajem sa njima“, istakao je argentinski sineasta.
Najviše ceni taj uticaj koji film ima na publiku. „Volim kada neka priča podstakne gledaoca da uradi nešto što ranije nije, da se recimo javi nekom rođaku ili prijatelju zbog nečega što je osetio dok je gledao neki film. U Argentini su teme iz mojih filmova „Lešinar“ i „Lavlja jazbina“ dovele do toga da se promene neki zakoni“, primetio je Trapero.
Svoje filmove redovno prikazuje na festivalima u Kanu i Veneciji, gde su odlično ocenjeni od strane kritike, ali on kaže da su njemu pođednako važni žiri i kritika velikih festivala i obični gledaoci koji kupe bioskopsku ulaznicu u Argentini ili Srbiji.
„Za takve ljude pravim filmove. Imam sreće da sam se od prvog filma „Crane World“ dopao i selektorima festivala, ali i običnim ljudima koji su kupovali bioskopske ulaznice da pogledaju moje filmove. Za mene je vrlo emotivna činjenica da sam pronašao publiku i u Srbiji“, kazao je Trapero.
Nada se da svojim stvaralaštvom može da inspiriše mlade autore u Argentini da snimaju filmove, jer je, kako je primetio, situacija u kinematografiji u Latinskom Americi dosta drugačija nego kada je on počinjao.
„Sada je teško snimati filmove u Latinskoj Americi i ako to što mene neko smatra dobrim režiserom podstakne druge da snimaju, to bi me najviše obradovalo“, rekao je Trapero.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com