U trendu

Trupa “Tanzmainz” gostovala na Beogradskom festivalu igre

BEOGRAD – Premijerno gostovanje predstave „Lanac duše“ trupe “Tanzmainz” iz Majnca u Nemačkoj, sinoć je izvedeno na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kao pretposlednji naslov 18. izdanja Beogradskog festivala igre.

U neobičnoj predstavi igra i srpska umetnica Bojana Mitrović, koja je nakon baletske škole “Lujo Davičo” u Beogradu, otišla na usavršavanje u Amsterdam, ne bi li postala deo ove trupe u Majncu od samog osnivanja 2014. godine.

Poznata koreografkinja Šaron Ejal ovde je stvorila jedan univerzum komune, skupine individua koji čine jedan hodajući organizam na kompletno praznoj pozornici, bez scenografije i rekvizita.

Samo se pojavljuje magla, koju sledi svetlost, da bi se onda stvorio i polu mrak, u kome se grupa ljudi kreće zajedno, onda odvojeno, kao u nekom kolektivu i specifičnom ritualu.

„Lanac duše“ je igrački komad o želji, pripadnosti, zajedništvu, potrebi ljudi da mogu da se oslone jedni na druge, što igrači simbolički prikazuju neverovatnim ritmičkim pokretima, sve vreme hodajući i igrajući na polu-prstima, u specifičnom i kompleksnom položaju.

Publici biva ponekad teško da mirne duše prati toliki napor koji izvođači imaju na sceni, jer sve vreme izvode neverovatne akrobacije sa telom i stopalima, a toliko su uigrani i vešti u tom spektaklu, da deluje da im ništa nije naporno.

Težište igračke drame odnosi se na veliku usamljenost koju ljudi kriju u sebi kao unutarnji sukob sa ljubavlju prema životu.

Likovi se kreću u nekoj vrsti roja, jata, grupe, gde je ljudski svet kao životinjski, čak u tim lepotama simultane kretnje često liče na kaleidoskop uživanja i života u celini.

Delimično u početku predstave, njihovo kretanje po svim stranama i ivicama pozornice u simpatičnim koracima bilo je slično eri nemog filma ili slepstik komediji, kroz neverbalne scene poput blistavih kadrova kinematografije.

Suština koreodrame je da neophodno prihvatiti sopstvenu usamljenost, jer danas svako živi i završava svoj život sam.

Tako se na pozornici 15 igrača kreću kao jedan, i čak 40 minuta sve vreme igraju na polu-prstima, što je biloo zadivljujuće io mučno gledati u isto vreme.

Pojedinci se povremeno odvoje iz grupe, ali se kasnije iznova spajaju kako bi postali jedna kompaktna celina, pri čemu je prisutan lanac ljudi, stilova, likova i emocija gde se oseća ljutnja, strast, čežnja, vapaj, i velika galerija različitih emocija.

Važno je da ne mogu jedni bez drugih, tako da se uvek vraćaju, da budu deo sistema, organizma, šire slike, da pobede samoću od koje beže, ali im je nekada i potrebna.

Izuzetno je efektan kraj kada trupa u delirijumskom obliku igre i putem dinamične koreografije uz neprestanu instrumentalnu elektro – rejv muzike odlazi u nepoznato, u duboki mrak, u neku novu dimenziju ili novi početak.

Premijera ove 55-minutne predstave održana je u pozorištu “Staatstheater Mainz” 2017. godine, i jedan je od najpopularnijih komada sa njihovog repertoara.

Turneja ove nemačke trupe sa delom „Lanac duše“ je tokom ove godine gostovala u Moskvi, Parizu (sa čak 3000 prodatih karata), Bratislavi i Budimpešti.

Putovanje će im trajati ukupno sedam nedelja, gde će, nakon Beograda posetiti i London, nemačke gradove Keln, Berlin, Lajpcig, kao i Goricu u severnoj Italiji.

Tanzmainz je kompanija savremene igre pri Državnom teatru u Majncu, nedaleko od Frankfurta, a od 2014. godine, ovaj ansambl čine 22 igrača sa čak 14 nacionalnosti, i produkcijski tim, koji predvodi direktor trupe Hone Dorman, gost festivala.

Poslednja predstava 18. edicije BFI očekuje publiku 4. i 5. decembra na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu: stiže trupa „Drezden-Frankfurt kompanija igre“ sa spektaklom „Alter Ego“ koreografa Jakopa Godanija, a spremno je i 19. izdanje na proleće 2022. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.