U potrazi za Nojevom arkom

Bog se obratio Noju i upozorio ga na predstojeći Veliki potop, kako bi spasio svoju porodicu i biljne i životinjske vrste. Noje je izgradio brod (arku), i zahvaljujući njoj, uspeo da preživi kišu koja je padala 40 dana i 40 noći. Kada se voda povukla, Nojeva arka se našla nasukana na vrhu planine Ararat. Tako kaže biblijska Knjiga postanja. Noje, jedini pravednik u grešnom rodu ljudskom, koji se, po Božijoj odredbi, sa svojom porodicom spasao od potopa, sa svojim sinovima Simom, Hamom i Jafetom, postao je praotac današnjeg čovečanstva.

Godine 1949. iz jednog američkog aviona su pravljeni snimci regiona u kome se nalazi i planina Ararat, smeštena između Turske, Gruzije, Jermenije i Irana. Na severozapadnoj strani su, na napravljenim fotografijama, primećene anomalije čudnog oblika. I već tada je začeta ideja da su ove nepravilnosti u reljefu upravo ostaci Nojeve arke.

Ipak, niko nije sproveo ozbiljnije istraživanje. Fotografije su bile zaboravljene sve do 1973. godine kada su špijunski sateliti pravili snimke tog područja: na površinu je opet „isplivala“ ideja o Nojevoj arci. Ekspedicije na planinu Ararat nisu uspele da dokažu ove hipoteze. Poslednje, najambicioznije istraživanje je organizovao bivši astronaut Džejms Irvin (James Irwin), koji je, zanesen idejom o biblijskim ostacima, čak i osnovao fondaciju kojom je prikupljao sredstva za ekspediciju.

Ipak, svoja je iskopavanja morao da prekine: 1990. godine su ga Turske vlasti optužile za špijunažu, a 1991. je planina Ararat u potpunosti zatvorena za ovakve poduhvate, zbog rasplamsavanja sukoba između Turaka i Kurda. Najnoviji planovi podrazumevaju korišćenje komercijalnih satelita u svrhe ispitivanja terena i otkrivanja da li 183 metara dugačka anomalija predstavlja ostatke broda koji je izgradio Noje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.