Udovički: Zapadna civilizacija se vrti u začaranom krugu

BEOGRAD – Predestava „Tramvaj zvani želja“ prema čuvenom komadu američkog pisca Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički izvedena je 24. juna u Beogradskom dramskom pozorištu, a Udovički za Tanjug kaže da se zapadna civilizacija vrti u začaranom krugu od momenta kada su u antičkoj Grčkoj muškarci od bogova preuzeli odgovornost za uređenje društva u savršenoj demokratiji, a žene bile potisnute na nivo sredstva za reprodukciju.

Nova produkcija teatra na Krstu je već druga premijera na Beogradskom letnjem festivalu – BELEF 2022, a glavnu ulogu antijunakinje Blanš tumači Branka Katić.

Predstava će biti izvedena i 27. avgusta u okviru programa Festivala na Brionima, dok je beogradska premijera zakazana za kraj septembra.

Predstava je „Tramvaj zvani želja“ je premijerno odigrana u danu kada je Američki vrhovni sud doneo odluku o zabrani abortusa.

Lenku Udovički je ta vest zatekla u garderobi BDP- pred premijeru predstave i kako kaže jako je pogodila ideja o razmerama tog koraka unazad.

„Verujem da se kao zapadna civilizacija vrtimo u začaranom krugu. Ako čitamo antičke Grke shvatamo koliko su krucijalni odnosi između žena i muškaraca istovetni sve do danas. Kada je uvedena ta savršena demokratija, istovremeno su žene potisnute i postalle su samo sredstvo za reprodukciju. Muškarci su od bogova preuzeli odgovornost za uređenje društva i to je velika promena, ali su istovremeno sa sobom su ti muškarci doneli kompetitivnost, želju za dominacijom… Muške osobine su postale baza naše zapadne civilizacije“ kazala je Udovički i dodala da klatno progresivnosti i konzervativizma ide levo – desno.

Kako kaže, ta crta progresivnosti bila je jača u doba njene mladosti iako smo živeli pod takozvanim režimom.

„Ideali su bili pozitivniji i borba za slobodu realna. Sada se sve srušilo. Iz pozicije reditelja i majke mogu da kažem da je mladima užasno teško. Imamo metstazu kapitalištičko-konzumerističkog društva. Imlicira nam šta bi morali da sanjamo, ali nam se istovremeno ukudaju slobode. Svi smo izmanipulisani“ kaže Udovički.

Ipak postoje mladi koji ne misle da treba da zgrnu milione, već odloza na selo i odbacuju kozumerizam. Ima mladih ljudi koji se preispituju šta je sreća, i šta je uspeh…“ kaže Udovički.

Nagrađivana rediteljka naglašava da je osećaj približavanja višestrukoj katastrofi sve prisutniji kod ljudi.

„Čini se da nas se približava nuklearna i ekološka katastrofa. Teško je promišljati budućnost u momentu kada je kataklizma praktično iza ugla“ kaže Udovički.

Prema njenim rečima civilizacija stigla do nivoa tehnološkog razvoja koji obezbeđuje da svi žive srećno i zadovoljno. U tom idealnom svetu niko ne bi imao avione i milijarde, ali i niko ne bi umirao od gladi…Moj otac je krenuo u Španski građanski rat da bi pripadai revoluciji koja će ukinuti eksploataciju čoveka nad čovekom…Apsurdno je da je ta eksploatacija danas izraženija nego ikada i da srednja klasa praktično ne postoji jer jako mali broj ljudi na svetu poseduje bezobrazno bogatstvo“ kaže Udovički koja je postavila komad Tenesi Vilijamsa napisan pre 7 decenija koje se bavi provincijalizmom, duševnim bolestima, margenalizovanim ljudima, nerazumevanjem…

Udovički kaže da glavna junakinja predstave „Tramvaj zvani želja“, Blanš pokušava da ulepša svet…

„Sa svakim likom u predstavi možemo da se identifikujemo. Sve su to ranjeni ljudi koji nose boli i frustracije…U Tome je veličima Tenesi Vilijamsa. Glavna junakinja na kraju završava u ludncici jer joj niko ne veruje da ju je muž silovao. Imamo takve slučajeve i danas u Srbiji.“ kazala je Udovički.

Ona nije imala dilemu ko će da oživi Blanš na sceni BDP-a.

„Branka Katić je moja dugogodišnja prijateljica. Njena i moja porodica su živele istovremeno u Londonu i Los Anđelesu i u poslednje vreme sam je stalno zapitkivala kada će da igra Blanš.Ona mi je odgovorila u jednom momentu da će igrati Blanš, ako ja režiram. I eto igra je…Dva meseca smo pripremale predstavu. Taj komad mora da se radi temeljno da bi se zaronilo u psihologiju likova…“ kaže Udovički.

Kako kaže trudila se da u pripremi komada isprati sve indikacije koje je Tenesi Vilijams ostavio iza sebe.

„Tenesi Vilijam je bio homoseksualac i u to doba je u Americi to bilo mnogo stigmatizovano. Kada je sniman film scena silovanja nije morala da bude izbačena….To je tada bio progres za američko društvo. Mada sada Amerika krupnim koracima ide unazad. Važno je raditi predstave o osetljivim temama kao što su nasilje i seksualnost. Moramo da prihvatimo različitosti i da idemo napred“ kazala je Udovički.

Njena ćerka je obećala da će da napiše komad o bračnom paru koji je odlučio da postavi predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf“

„Ta predstava govori između ostalog o patologiji bračnog života. Za mene i mog muža Radeta Šrebedžiju bio je to test izdržljivosti“ kaže Udovički.

Rediteljka je najavila otvaranje Kampa za umetnike iz Ukrajne.

„U avgustu ćemo odvojiti deset dana za gostoprimstvo umetnicima iz Ukrajne. U goste će nam doći uglavnom žene sa decom jer muškarci ne mogu da izađu iz Ukrajine“ kazala je Udovički.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.