Uskoro rekonstrukcija Narodnog muzeja

Na konferenciji za novinare nedavno održanoj u Narodnom muzeju u Beogradu, srpski ministar kulture Branislav Lečić predstavio je Visoki odbor za rekonstrukciju zdanja prestoničkog Narodnog muzeja.

Prema očekivanjima, radovi na rekonstrukciji trebalo bi da budu dovršeni do 2004. godine, kada nacionalni Muzej slavi 160 godina od svog osnivanja.

Prilikom predstavljanja Visokog odbora za rekonstrukciju, ministar Lečić je objasnio kako se „mi kao narod potpuno neodgovorno ponašamo prema ovoj inistituciji od primarnog značaja za našu kulturu“.

Direktor Narodnog muzeja akademik Nikola Tasić izjavio je da se očekuje proširenje Muzeja i u zgradu Dvora (Muzej kneza Pavla), s obzirom na to da se broj eksponata i osoblja udvostručio.

Donekle iznenađuje činjenica da je ovaj posao, zbilja od prvenstvenog nacionalnog značaja, poveren stranom arhitekti – Piteru Ostvenu. Njegov kredibilitet svakako ne treba dovoditi u pitanje, s obzirom na to da je prošle godine bio angažovan na obimnom poslu rekonstrukcije muzeja u Bukureštu, koji je ove godine proglašen za muzej godine.

Čudi, međutim, nedostatak poverenja resornog ministarstva u sposobnosti domaćih arhitekata i celog arhitektonsko–građevinskog sektora. Neshvatljivo je da ovako važan posao, u situaciji u kojoj je posla za domaće arhitekte relativno malo (mada ga je, srećom, sve više), nije iskorišćen da se ukaže poštovanje nekom od već afirmisanih imena recentne srpske arhitektonske scene (njihov dosadašnji uspeh još je veći imajući u vidu neopisivo loše uslove i mogućnosti za profesionalno ostvarivanje kojima su ovi ljudi u poslednjih deset godina raspolagali) ili pak pruži preko potrebna prilika za dokazivanje nekom od mlađih arhitekata, a time i celom novom naraštaju naših graditelja koji s nestrpljenjem očekuju da upotrebe pregršt novih ideja kojima raspolažu i time pruže doprinos rehabilitaciji svoje profesije, ali i oporavku zemlje i nacije. U svakom slučaju, kriterijumi po kojima je Ministarstvo procenilo da Narodni muzej, s jedne strane, jeste kulturna vrednost koju treba štititi (što se ne može osporiti, već, naprotiv, zavređuje svaku podršku), a da savremena nacionalna arhitektura, s druge, nije nešto čijem opstanku i razvoju treba pomoći kao takođe nemerljivo značajnom kulturnom resursu, svakako su čudnovati i ne mogu izazvati ništa drugo do neprijatno iznenađenje i žaljenje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.