Vanušić: Država će raditi na vraćanju kulturnih dobara

BEOGRAD – Ministarstvo kulture i informisanja je protekle godine pokrenulo niz aktivnosti u cilju unapređenja mera za sprečavanje ilegalne trgovine umetnina i kulturnih dobara.

Najznačajnije je bilo donošenje novog krovnog Zakona o kulturnom nasleđu, koji će početi da se primenjuje za godinu dana, izjavila je pomoćnica ministarke za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić.

„U okviru zakona posebno smo obratili pažnju i na pitanje uvoza i prometa kulturnim dobrima. Naglašseno je da pravo preče kupovine uvek ima država, odnosno nadležne ustanove zaštite. To se posebno odnosi na prodaju stečajne mase preduzeća, na koje ranije nije toliko obraćana pažnja, a ispostavilo se da se tu često nalaze umetničke kolekcije ili predmeti koji mogu biti kulturna dobra“, rekla je Vanušić za Tanjug.

Prema njenim rečima, zbog toga je zakonom jasno propisano da se ne može vršiti trgovina, oglašavanje, prodaja ili akucija, a da se pre toga ne obavesti po pravu preče kupovine nadležna ustanova zaštite .

To se odnosi i na kulturna dobra koja su u privatnom vlasništvu.

Vanušić je istakla da je u zakonu takođe jasno rečeno da će država raditi na vraćanju kulturnih dobara koja su nelegalno iznešena sa teritorija Srbije „bez obzira u kom istorijskom periodu i kada, što je jako važno jer znači da svi ti predmeti potraživanja koji su nekada nestali i dalje aktuelni“.

„Važna stvar je izrada nacionalne baze, koja je ušla i u zakon. To je projekat koji je ministarstvo pokrenulo pre dve godine. Nacionalna baza ukradenih i nestalih predmeta je urađena po uzoru na Interpolovu bazu. Radili smo je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Upravom carina. Namera je da se razvije i omogući njeno povezivanje sa Interpolom“, rekla je Vanušić.

Prema njenim rečima, nacionalna baza će omogućiti brži i efikasniji rad na terenu, pošto će u nju biti uneti svi podaci o nestalim delima, kulturnim dobrima i umetninama.

„Biće tu fotografije, opisi i podaci koji će omogućiti upravi carina, odnosno carinskoj policiji i ljudima koji rade na graničnom prelazu, da u slučaju kada se susretnu sa nekim predmetima, koji mogu da izgledaju da imaju svojstvo kulturnog dobra koje se ilegalno iznosi iz države, na brži način kroz bazu provere da li se nalaze na njenom spisku“, rekla je Vanušić.

Srbija je kao sukcesor SFRJ preuzela ratifikovanje Konvencije o načinu i zabrani sprečavanju ilegalnog izvoza i uvoza kulturnih dobara iz 1970. godine, po kojoj nadležni državni organi postupaju i rade. Do sada je krovni propis za zaštitu kuturnog nasleđa bio Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji je sadržavao određene odredbe koje su se odnosile na uvoz, iznošenje i prava vlasnika i držaoca kulturnog dobra.

„Te odredbe su regulisale donekle pitanje vlasništva kulturnog dobra i pitanje njegovog prometa. Sada je novim zakonom to detaljnije razrađeno, sa jasno predviđenim merama i važna je izrada nacionalne baze ukradenih i nestalih dela“, naglasila je Vanušić.
Pomoćnica ministarke je podsetila da se dešavalo se da ustanove ne prijave na vreme da je neko delo ukradeno ili da policija nije imala mogućnost da brzo razmenjuje podatke, što je omogućavalo počiniocima da ga iznesu iz zemlje i stave u prodaju.

Tako je tokom pljačke Muzeja Jugoslavije 2005. godine nestao je jedan broj predmeta Josipa Broza Tita.

„S obzirom da su na vreme prijavili slučaj policiji, imali su sve podatke i taj zahtev je unet u Interpolovu bazu. Prošle godine kada se pojavio na aukciji u Hong Kongu taj sat oni su odmah znali, prema Interpolovoj bazi su ga našli, i shvatili da se radi o ukradenom predmetu. Aukcija je zaustavljena, predmet je zaplenjen, država je obaveštena“, rekla je Vanušić.

Prema njenim rečima, reakcija je usledila zato što su tačno znali poreklo predmeta, što pokazuje da je „jako važno da ne samo ustanove zaštite, već i privatni kolekcionari vode baze podataka o delima.

„Ovim zakonom je predviđeno da je zaštita arheoloških nalazišta trajna, isto kao i audiovizuelne i filmske građe. To je naravno u skladu sa svetskom regulativom. To je prvi vid zaštite i naravno krivični zakon prepoznaje bilo kakava ilegalna iskopavanja. Krivični postupak se vodi protiv lica koja vode ilegalna arheološka iskopavanja“, podsetila je Vanušić.

Govoreći o načinu primene Zakona o kulturnom nasleđu, Vanušić je podsetila da se godinu dana do njegovog stupanja na snagu donose neophodni podzakonski akti kojima se bliže definišu neke od odredbe zakona.

„U Ministarstvu kulture i informisanja postoji inspekciji nadzor nad sprovođenjem zakona. Koliko je zakon zaista dobar mora da pokaže vreme njegove primene“, navela je ona.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.