U trendu

Varagić: „Naš sin“ pravi bliskost između glumaca i publike

BEOGRAD – Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je Dragana Varagić koja je govorila o predstavi „Naš sin“ za koju je nagrađena kao najbolja glumica na Međunarodnog festivala glumca „Zaplet 14“ u Banja Luci.

Varagić je priznala da glumci vole nagrade sa glumačkih festivala i ističe da je publika bila „inspirativna to veče“.

Predstava „Naš sin“ produkcije Hartefakt i autorksi projekat Patrika Lazića se inače izvodi u stanu u ulici Despota Stefana 7 u Beogradu, a Varagić ističe da je u Banjaluci prvi put igran u pozorišnim uslovima na sceni.

Varagić je primetila i da banjalučki festival zanimljiv jer ga otvaraju razne ličnosti koje su ostvarile nešto u naučnim i umetničkim profesijama

Prema njenim rečima, prilikom igranja „Našeg sina“ u stanu publika se ne oseća izolovano i vrlo brzo posle prvih rečenica počne da reaguje.

„Napravi se bliskost publike i glumca. To je krupni plan od sat i po, tu odmora nema. Naporno je, drugačija je vrsta igranja, ali ta bliskost vraća nešto važno glumcima. Osvežava na glumački zanimljiv način“, naglasila je glumica.

Varagić je Kraljica Elizabeta u „Zaljubljenom Šekspiru“, koja je „fenomenalno napisana“ uloga, igra i u „Deci“, rađenoj po romanu Milene Marković kao opera u 17 pesama, što je „potpuno nešto drugo“.

Uz to, predstavu „Doktor Auslender Made for Germani“ igrala je u prostoru Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Sve što sam do sad radila je različito i ta različitost me osvežava svaki put kad treba da igram“, priznala je glumica.

Varagić je prethodne dve decenije provela igrajući u Kanadi po potuno drugacijem sistemu sa četiri nedelje prob od osam sati i potom tri nedelje igranja svak idan osim jednog nedeljno.

Po povratu u Beograd priznaje da joj je trebalo vremena da se ponovo navikne da igra repertoar sa pet različitih uloga u mesec dana, ali stiče da je „već stekla kondiciju“ i da joj „različitost vraća nešto od glumačke radoznalosti“.

Upitana kako vidi budućnost pozorišta u vrem tehnološke revolucije, Varagić podseća da je i ranije bilo govora da teatar neće preživeti tehnološki udarac.

Varagić je opcenila da će pozorište opstati zato što je „prisutnost nešto što pozorišna umetnost nosi u sebi kao najveći kvalitet – neponovljivost trenutka koji se dešava“.

„Koliko god mi probali uvek je to što se dešva na sceni malo drugačije. Pozorište diše. Dok mi dišemo disaće i pozorište“, rekla je Varagić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar