Vek od rođenja akademika Dejana Medakovića

BEOGRAD – U Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pre jednog veka, 7. jula 1922. rođen je Dejan Medaković, proslavljeni srpski istoričar umetnosti, pisac, profesor, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Medaković je rođen u porodici koja je dala više velikana srpske istorije.

Pradeda Danilo bio je poznati istoričar, žurnalista, izdavač, sekretar kneza Miloša i kneza Mihaila, dopisni član Srpskog učenog društva. Deda Bogdan, advokat i političar, bio je predsednik Sabora Hrvatske i Slavonije od 1906. do 1918, predsednik Srpske crkvene opštine u Zagrebu, poslanik na Srpskom crkveno narodnom saboru u Sremskim Karlovcima.

Dejan Medaković nižu gimnaziju pohađao je u Sen Galenu u Švajcarskoj, a potom u franjevačkoj školi na ostrvu Badija kod Korčule, da bi gimnazijsko školovanje okončao u Sremskim Karlovcima.

Kada je Kraljevina Jugoslavija okupirana 1941, zaputio se u Beograd. Od 1942, najviše zaslugom Milana Kašanina, upravnika Muzeja kneza Pavla, saradnik je u toj ustanovi, da bi se po oslobođenju zemlje našao u Muzeju grada Beograda.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu studirao je istoriju umetnosti. Doktorirao je 1954. radom „Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka“. SAN je disertaciju publikovala 1958.

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu radi od 1954. Redovni profesor postao je 1967. Od 1971, do 1973. bio je dekan. Dopisni član SANU je od 1972, a redovni od maja 1981. Bio je sekretar odeljenja istorijskih nauka, generalni sekretar Akademije od 1985. do 1994, da bi februara 1999. bio izabran za predsednika SANU, gde se nalazio do aprila 2003.

Težišna tema njegovih naučnih interesovanja bila je umetnost i uopšte stvaralaštvo Srba tokom 18. i 19. veka, posebno barok, ali se bavio i širim opsegom, od vremena Nemanjića, do 20. veka.

Godine 1968. pojavila se njegova obimna monografija „Srpski slikari“, s portretima umetnika od Hristifora Žefarovića (oko 1690 – 1753) do Paje Jovanovića (1859 – 1957).

Sledili su „Putevi srpskog baroka“ 1971, a potom brojni radovi i publikacije, o umetnicima, manastirima („Hilandar“, „Savina“) o drevnim srpskim zajednicama na širokom prostoru srednje Evrope („Sent Andreja“, „Letopis Srba u Trstu“, „Srbi u Beču“), „Istraživači srpskih starina“, „Barok kod Srba“…

Jedan je od autora voluminozne „Istorije srpskog naroda“ I-X u izdanju Srpske književne zadruge.

Pisao je poeziju, sećanja („Efemeris“ I-V), dnevnike („Dani, sećanja“ I – VIII). Na njegov podsticaj nastao je niz dela nesumnjivog značaja za kulturu i istoriju Srba, od obnove Vukove zadužbine 1987, preko pojave naučnih časopisa poput Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, pa do niza publikacija.

Njegovom zaslugom je, primera radi, nastao „Katalog retkih srpskih knjiga 1741-1941“, iz pera poznatog antikvara Janka Hrkalovića, 1971. godine, i danas najreferentnija publikacija u toj oblasti u Srba.

Bio je predani saradnik Matice srpske, potpredsednik Srpske književne zadruge, posvećeni član niza odbora SANU (Sentandrejski, Za istoriju srpske revolucije, Hilandarski, Za istoriju Srba u Hrvatskoj, Za romantizam, Staroslovenski, Za renesansu i barok, KiM, fototipska izanja SANU, Rečnik pojmova likovne umetnosti, Odbor za istoriju srpske muzike…)

Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu. Bio je član Lajbnicovog društva (Berlin), počasni član Rumunske akademije.

Dejan Medaković bio je umnogome vanredna ličnost, neponovljiva, čije su zasluge za proučavanje i popularisanje prošlosti i kulture Srba bukvalno neizmerne.

Ovaj svet napustio je 1. jula 2008. u Beogradu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.