Veronauka u školama (II deo)

Pomenuta „ekscesna“ tribina je održana na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, poslednje nedelje aprila. Bez prisustva predstavnika Srpske pravoslavne crkve, raspravljalo se o uvođenju veronauke u škole. Najvećim delom su se u publici nalazili mladi, a među diskutantima su bili predavači fakulteta Lazar Žolt, Milenko Perović i Lazar Vrkatić, kao i predstavnici Pentekostalne i Adventističke crkve.

Umesto diskusije na temu „za i protiv“, tribina se izrodila u isključivo iznošenje mišljenja protiv uvođenja verske nastave. Predstavnici manjih verskih zajednica su „lobirali“ protiv, smatrajući da će novi zakon o odnosu Države i Crkve forsirati dominantne verske zajednice, a potiskivati one manje i „satanizovati“ ih u javnosti. Na ovakvo mišljenje su reagovali predstavnici pomenutih velikih verskih zajednica, a među njima i episkop jegarski Porfirije.

U svojoj reakciji, episkop Porfirije je ukazao na činjenicu da u demokratskim društvima male verske zajednice imaju jasno definisan pravni status i da nikako ne mogu da učestvuju u javnom životu, na način da imaju uticaj po pitanju donošenja odluka državnih organa, a koje se tiču većinskog stanovništva. Na optužbe o agresivnom odnosu SPC prema malim verskim zajednicama i njihovom svrstavanju u sekte, episkop Porfirije navodi i činjenicu da su vlade Nemačke, Austrije, Francuske i drugih zemalja u Evropi, štampale materijale u kojima se navodi da u destruktivne i po mentalno zdravnje štetne i agresivne grupe spadaju i adventisti, baptisti i pentekostalci, kao i ostali „veliki borci za ljudska prava i slobode“. Takođe, on navodi i činjenicu da pomenute države danas niko ne svrstava u totalitarne i nedemokratske već, naprotiv, u primere poštovanja načela demokratije.

Episkop Porfirije dalje izdvaja i neke nevladine organizacije koje se, po njemu, nalaze na „istoj liniji“, kao i pomenute verske zajednice. Jedan od velikih protivnika uvođenja veronauke u škole jeste i Helsinški odbor za ljudska prava, koje Porfirije podseća na činjenicu da je u čitavoj Finskoj, pa i u samom Helsinkiju, veronauka obavezan predmet u državnim školama. Njegovo je mišljenje, ali i mišljenje i stav SPC, da na pomoć države za sprovođenje veronauke u školama pravo imaju većinske crkve: Pravoslavna, Rimokatolička, tradicionalno protestantske crkve – Metodistička, Reformatorska i Evangelistička, kao i islamska i jevrejska zajednica.

Srpska pravoslavna crkva podseća da demokratizacija društva znači i promenjen odnos Crkve i Države i da se, na tom planu, treba ugledati na države koje su demokratske. U Austriji, Nemačkoj, Norveškoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Rumuniji i Švedskoj, veronauka je obavezan predmet u osnovnim i srednjim školama. U Češkoj, Belgiji, Slovačkoj, Španiji i Italiji, ima status izbornog predmeta.

Čini se da ne postoji dilema „uvoditi ili ne uvoditi veronauku“, ali se postavljaju pitanje kako to izvesti i u kojoj formi? Da li veronauka treba da bude obaveznan ili fakultativni predmet? Kako izbeći podvajanje između učenika različitih veroispovesti? Kako prevazići problem postojanja profesora i roditelja ateista? Ili situacije u kojima, po ovom pitanju, dete i roditelji nemaju isti stav?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.