Veronauka u školama (III deo)

U prva dva nastavka temata „Veronauka u školama“, bilo je reči o razlozima „za“, kao i velikom otporu koji, prema ovakvom projetku, ispoljavaju neke od manjih verskih zajednica i nevladinih organizacija. U poslednjem nastavku ćemo postaviti pitanje: „Koje su objektivne prepreke u uvođenju verske nastave u škole?“.

Poslednja decenija je bila karakteristična po brojnim verskim i nacionalnim podelama i sukobima koji su iz takvog stanja proizilazili. Zato je možda i opravdan strah da će uvođenje veronauke predstavljati problem u sredinama u kojima su verske zajednice u stanju međusobnog nepoverenja ili oštre suprotstavljenosti (jug Srbije, Raška oblast, Vojvodina).

Sledeću vrlo bitnu prepreku predstavlja ateizam, koji je, više od pola veka, na ovim prostorima bio vladajuća ideologija. Vera i običaji su, u velikoj meri, proterani iz domova i okvira porodice, a iz škola u potpunosti. Taj prekid u verskom životu, može da dovede do novih podela među učenicima – na one koji pohađaju časove veronauke i one koji ne veruju. Podela bi mogla da se pojavi i u oviru porodice: dete bi za veronauku moglo da bude zainteresovano, a roditelji protiv pohađanja verske nastave, ili obrnuto. Takođe, treba imati u vidu i nastavnike-ateiste koji ne bi odobravali uvođenje veronauke.

Po pravilu, časove veronauke bi trebala da drže sveštena lica – njihova pojava u školama bi predstavljala novu okolnost, potrebu za sasvim drugačijim ponašanjem u učionici, ali i u nastavničkoj zbornici. S obzirom na vrlo česte poremećene međuljudske odnose u školama, na podvojenost među nastavnicima po raznim osnovama, možda bi prisustvo sveštenika harmonizovalo situaciju i poboljšalo opštu atmosferu. Isto bi moglo da se desi i u učionicama.

Veliko je pitanje da li uvoditi veronauku kao redovni ili fakultativni predmet. U prvom slučaju, mnogi upozoravaju na činjenicu da neka deca ne bi bila zainteresovana za tako nešto i da bi postojao element prisile. Predloženo, i najlogičnije rešenje, jeste da se učeniku postavi izbor između veronauke i etike.

Vrlo je važno pitanje da li u Srbiji postoji dovoljan broj kvalifikovanih pojedinaca za održavanje verske nastave. Više je nego sigurno da je taj broj trenutno manji od potrebnog. Takođe je i veliki problem pribavljanje finansijskih sredstava za sprovođenje projekta – potrebna sredstva su itekako velika, a pitanje je koliko je država spremna za dodatna izdvajanja.

Ankete sprovedene među učenicima i roditeljima pokazuju da najveći deo podržava uvođenje veronauke i da postoji jedno generalno dobro raspoloženje u odnosu na ovo pitanje. Ipak, analitičari tvrde da bi se rezultati na papiru, u praksi pretvorili u samo 25% učenika koji bi zaista bili uporni u pohađanju veronauke. Pitanje je i koliko su oni svesni šta je veronauka i šta bi se učilo na takvim časovima.

Evo nekih odgovora pitanje „Šta je veronauka?“, koji su dobijeni od učenika četvrtog razreda, u nekoliko beogradskih osnovnih škola (objavljeno u magazinu „Blic News“):