Više od običnog trilera

Ima onih koji sa velikim zanimanjem čitaju domaće pisce, a ima i onih koji od njih zaziru, bojeći se da knjiga neće biti dobra kao neki svetski bestseler (nećemo ulaziti u to da to što je neka knjiga bestseler u nekoj drugoj zemlji ne znači nužno i da je dobra). I jednima i drugima mogao bi se dopasti „Kralj reke“, roman našeg pisca Ivana Panića, koji ni po čemu ne zaostaje za svetskim trilerima, a mnoge i nadmašuje.
„Kralj reke“ je po formi triler, ali je u suštini mnogo više. Dobrim delom se razvija baš kao i drugi trileri. Tu je uzbudljiva priča o domaćem istoričaru Iliji, tridesettrogodišnjaku, koji se, deprimiran svojim životom i nakon baksuzluka koji ga još više oneraspoloži, upušta u plovidbu kroz Vojvodinu, ne bi li pobegao od svakodnevice i, manje-više, samog sebe. Već na samom početku, nevreme ga odvuče dalje nego što je planirao da ide, da bi sasvim slučajno nabasao na arheološka iskopavanja koja u pustom delu Vojvodine izvodi njegov stari mentor, profesor Bodin.
Ilija tu sreće i druge poznate mu ljude, kolegu i prijatelja Ognjena i profesorovu ćerku Irinu, izraslu u pravu lepoticu od kad ju je poslednji put video. Sreće i neke nove ljude, tri meštanina koji profesoru pomažu oko iskopavanja. A onda ga profesor upućuje u ono što zaista obavlja tu, i šta se nada da će naći na dva-tri dana plovidbe dalje, na tajne čiji koreni sežu još u vreme neolita, na legende koje su se sa tih prostora proširile u mnoge zemlje i navele, tokom istorije, mnoge ljude da tragaju za njima. Zagonetke za čija rešenja neki ljudi ne bi pitali koliko koštaju, već bi bili voljni i da ubiju za njih – a profesor sumnja da je jedan od takvih i Ilijin prijatelj Ognjen. A onda profesor biva ubijen (i dalje smo relativno blizu početka) i ludačka trka sa vremenom počinje, trka u kojoj nikada nije sigurno ko je kakav čovek i ko je na čijoj strani.
Kroz sve to se prepliću kako svetska istorija, tako i istorija i običaji naših krajeva, dajući ovom romanu osećaj autentičnosti. Ima tu i paganskog i hrišćanskog, kao i međusobnog prožimanja. Ima i veoma zanimljivih likova, i to likova koji su uverljivo naši, ali i sa dovoljno univerzalnog da ni van granica naše zemlje ne bi bili nerazumljivi. Ima i ljubavi, mržnje, tajni, spletkarenja, tragičnih ljudskih sudbina, a na dubljem nivou, to je i potraga za samim sobom i za sopstvenim mestom na ovoj planeti, za sopstvenom dušom čiji bi vas odraz mogao pretvoriti u najcrnjeg mizantropa, ili vas navesti da se rasplačete pred lepotom, u zavisnosti od vas samih. I za kraj, ima tu i ogorčenosti prema sopstvenoj zemlji i sopstvenom narodu, toliko tipične za mnoga dela domaćih autora – ali, na kraju, i čvrstog optimizma, ne nečeg sladunjavog, zašećerenog i neuverljivog, već optimizma zasnovanog na istini da se unutrašnji mir i sreća najpre nalaze u samom sebi i na činjenici da niko nije zaista sam, već je povezan sa svim dragim mu ljudima, kao i sa ostatkom univerzuma.
Tople preporuke.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.