Vladušić romanom odgonetava Crnjanskog

BEOGRAD – Pisac Slobodan Vladušić rekao je da je njegov istorijski triler „Omama“, u kome je jedan od junaka Miloš Crnjanski, njegov lični pokušaj da odgovori ko je bio veliki pisac, odnosno da čitaocu stvori neku vrstu doživljaja njegove ličnosti.

„Svaki ljubitelj Crnjanskog, običan poklonik ili oni kojima je predmet istraživanja, imaju svoje odgovore ko je Crnjanski, koji se u velikoj meri razlikuju. Način da veliki pisac ostane prisutan u kulturi, nije da ostaje kao balzamovani leš kome se klanjamo nego da ga doživljavamo kao zagonetku, i neprekidno pokušavamo da damo odgovor ko je bio taj čovek i zašto je veliki pisac“, rekao je Vladušić.

U razgovoru o „Omami“, koji je izdavčka kuća Laguna priredila u svojoj knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru Beograda, Vladušić je primetio da se pisci pojavljuju kao junaci dela drugih pisaca možda zato što ih danas „ne doživljavamo kao kanonske autore, prema kojima imamo strahopoštovanje, nego kao prijatelja u prošlosti“.

„Kao što volimo da pričamo o dobrim prijateljima, onda je to dobra prilika da ih uključimo u naša dela. Crnjanskog doživljavam kao prijatelja u prošlosti. U nečemu mu se divim, nešto mi malo ide na živce, ali ova knjiga je nastavak tog prijateljstva“, naglasio je Vladušić.

„Omama“ je delo zasnovano na proučavanju građe o životu i stvaralaštvu Crnjanskog (1893-1977), ali su sam zaplet i glavni junak i pripovedač Miloš Verulović plod Vladušićeve mašte.

U Berlinu 1928. godine bezimeni radnik dolazi u poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi prijavio nestanak svog prijatelja, pa Crnjanski kao ataše za kulturu i Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za iščezlim čovekom.

Trag ih vodi od luksuznih berlinskih restorana i bučnih džez kabarea do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata.

Urednica romana Jasmina Radojičić rekla je da „Omama“ funkcioniše kao zasebna celina, ali da jeste svojevrsni nastavak Vladušićevog „Velikog juriša“, jer poseduje određene reference na nivou reči, toponima, poput Kajmakčalana, i likova, „koji su tamo bili dominantni a ovde prolaze kao nekakve sene“.

Vladušić se kao esejista i docent srpske književnosti od svoje prve knjige razvijao, smatra pisac Vladimir Kecmanović, a „sada definitivno možemo da kažemo da je opravdao smisao svog bavljenja prozom“, i da „posle Milorada Pavića do Vladušića ne postoji teoretičar koji se okušsao u prozi, a koji je to uspeo“.

„Roman ‘Omama’ je postigao najveću do sada kompozicionu doslednost i ritam, koji najobičnijeg čitaoca i najobrazovanijeg naprosto veže za čitanje. To po meni jeste vrhunska odlika književnosti. Da funkcioniše na više nivoa i da čitalac može da pronađe svoj nivo čitanja“, rekao je Kecmanović.

Pisac Dejan Stojiljković je ocenio da je „Omama“ vrlo efektan, primamljiv triler, čiji „početak odmah vuče čoveka da čita“, dok je radnja „dodatno interesantna zato što je tu Crnjanski, a Vladušić je sjajan poznavalac Crnjanskog i istorije tog perioda“.

„Predviđam ‘Omami’ još veći uspeh kod čitalaca od ‘Velikog juriša’. Kad film flopne kažu u Holivodu da se nije povezao sa publikom. Pratio sam komentare na mrežama i ovaj roman će još više da se poveže sa publikom. Biće čitan“, zaključio je Stojiljković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.