BEOGRAD – EvroBook je objavio novu knjigu Aleksandre Mihajlović „Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje“ čija je tema odnos oca i ćerke što se u prihologiji naziva „Elektrin kompleks“.
Mihajlović je rođena 1969. u Beogradu gde je diplomirala opštu i srpsku književnost na Filološkom fakulktetu gde pohađaa doktorske studije. Profesor je srpske književnosti i jezika u gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu.
Bavi se proučavanjem srpske književnosti u kontekstu svetske književne baštine, slovenskom i grčkom mitologijom, kao i španskim jezikom i književnošću. Studije i eseji su joj objavljeni u domaćim i stranim časopisima.
Posebno polje interesovanja joj je poezija, koju objavljuje u periodici, zastupljena je u mnogim savremenim zbornicima, a pesme su joj prevedene na makedonski jezik.
Prema njenim rečima, „mnoga umetnička dela se bave Edipovim kompleksom, uticajem majke na sina, ali veoma malo dela analizira Elektrin kompleks, uticaj oca na kćer, koji je mnogo značajniji, jer u svakom društvu porodica zavisi od emotivnog stanja majke, njenih slutnji, prevrata i emocionalnog sveta koji nosi iz doma svojih roditelja“.
Glavna junakinja romana je Tara kojoj su roditelji različite vere. Otac joj je musliman, majka Srpkinja. Otac je rodom iz Srebrenice, a majka iz Bratunca, ćerka srpskog pravoslavnog sveštenika.
Tara je rođena s kraja šezdesetih godina, ali i tada je verska podeljenost dve susedne varošice, iako ne javna, bila vidljiva. Ni očeva strana, tvrdo poštujući Kuran, ni majčina, tradicionalno pravoslavna, nije odobravala tu vezu.
Nemiri u ove dve kuće, najavili su nemire 30 godina kasnije. Taru je vaspitavala majčina strana, oca je samo jedanput, sa svojih 16 godina videla, kada je na sopstveno insistiranje otišla kod njega u Sarajevo.
Sve se završilo na tom jednom susretu, a njegova slika ju je progonila, kao i misao da i posle svega, on nju ne prihvata. Tara se tokom romana pita koja li to vera propisuje, kako i zašto, da se roditelj odrekne svoga deteta. Život provodi emotivno krhka, tražeći odgovore.
Roman počinje kada spoznaje da joj je otac bolestan od raka, da mu nije preostalo još dugo. Posle razmišljanja šalje mu mejl, jer zna da taj poslovni čovek jedino u bolnici ima kompjuter i iščekuje odgovor, poslednje viđenje, oproštaj. Očekuje da će imati prilike da mu iskaže sve ono što ju je mučilo.
„Ovaj roman je mogao biti i izložen u galeriji ili odsviran u modernom ili klasičnom aranžmanu, za klavir i orkestar. Roman ‘Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje’, istovremeno je i štivo i slika i zvuk i film, i pokret i misao. Samo nije tišina. Uprkos muku. Muku koji je Aleksandra Mihajlović, ispisujući romansiranu biografiju Tare, ostavljala između pasusa i poglavlja“ rekla je o knjizi autorkina koleginica po peru Gordana Vlajić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com