U trendu

Zelenovic: Piter Bogdanovič je bio svestrana filmska licnost

BEOGRAD – Direktor i jedan od osnivača Festivala evropskog filma Palić Radoslav Zelenović kaže za Tanjug da je američki reditelj srpskog porekla Pitera Bogdanoviča (1939-2022) bio veoma svestran u bogatom opusu svojih kinematografskih ostvarenja.

„Kompletna filmska ličnost. Naravno, svi ga znamo kao reditelja, ali Bogdanovič je bio u svojoj karijeri i glumac, scenarista, producent, pisao je knjige o filmu, kritike, bavio se istorijom filma. Ako sagledamo njegovu biografiju i filmografiju, zaista je bio jedan od retkih kompletnih autora“, naveo je Zelenović u izjavi za Tanjug.

Ostavština koju Bogdanovič ima za budućnost zaista je ogromna, kaže Zelenović i dodaje da će generacije koje dolaze, zahvaljujući bogatoj arhivi Kinoteke i televizija, moći da se uvere koliko je on bio važan ne samo za istoriju američkog, već i svetskog filma.

Piter Bogdanovič je rođen 1939. u Kingstonu, u državi Njujork, a umro je juče u Los Anđelesu u 82. godini.

Bio je sin srpskog slikara i pijaniste Borislava Bogdanoviča i austrijske Jevrejke Herme Robinson.

Piterovi roditelji su došli u Ameriku u maju 1939. bežeći od rata u Evropi.

Nekada dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Zelenović je podsetio da je Bogdanovič dolazio početkom 70-ih na FEST, od kada je krenula njegova blistava karijera sa tri izuzetna filma „Poslednja bioskopska predstava“ (The Last Picture Show, 1971), „Što te tata pušta samu“ (What’s Up, Doc?“, 1972) i „Mesec od papira“ (Paper Moon, 1973).

Snimao je još značajna ostvarenja kao „Maska“ (1985) ili „Teksasvil“ (1990).

Zelenović je bio u to vreme filmski urednik u Domu omladine Beograda i imao je čast da učestvuje u razgovoru sa Bogdanovičem na tribini u okviru FEST-a, gde mu je, kaže, bilo veoma dragoceno da čuje priče o stvaranju filma, pisanju knjiga i tekstova o filmu, glumi, produkciji od jedne tako sveobuhvatne ličnosti.

Kako stoji na svetskom filmskom sajtu IMDB, Bogdanovič je u veoma produktivnoj karijeri snimio 34 naslova kao reditelj igranih i dokumentarnih ostarenja, čak 57 puta je potpisan kao glumac, po 14 puta kao scenarista i producent i u 3 navrata je bio i montažer.

Bogdanovič je i dobitnik prestižne nagrade „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke.

Svaki put kada je boravio u Beogradu obavezno je dolazio da poseti Kinoteku, jer je znao koliko je bogata arhiva te ustanove, a prema Zelenovićevim rečima tome su se divili i pokojni grčki reditelj Teo Angelopulos i ruski režiser i glumac Nikita Mihalkov.

Zelenović navodi i da je Bogdanovič pripadao onome što se u istoriji filma zove „Novi Holivud“ ili „Holivudski novi talas“ kome pripadaju antologijski autori Frensis Ford Kopola, Martin Skorseze, Džordž Lukas, Brajan de Palma, Majkl Ćimino, Vilijam Fridkin.

Zelenović je primetio da se manje zna o samom početku karijere Bogdanoviča, kada je radio kao filmski urednik u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i kad je puno doprineo da se mnogi pioniri američkog filma nikada ne zaborave, kao što je Alan Dvon.

Zbog tih značajnih zasluga, Svetska federacija filmskih arhiva mu je dodelila 2007. godine priznanje za životno delo, a tu su nagradu ranije dobili švedski reditelj Ingmar Bergman, portugalski autor Manoel de Oliveira i drugi velikani sedme umetnosti.

Šezdesetih godina 20. veka u njujorškim umetničkim krugovima Bogdanovič je postao poznat upravo kao urednik filmskog programa tog Muzeja.

Tri uticaja su veoma važna za njegovo stvaralaštvo, a to su uticaj Džona Forda, Orsona Velsa i Francuskog novog talasa, podsetio je Zelenović i dodao da je reditelj bio nadahnut i francuskim rediteljima Klodom Šabrolom, Fransoa Trifoom, Žan Lik Godarom i Erikom Romerom.

Zapravo, Bogdanovič je i odlučio da se bavi režijom pod uticajem pomenutih francuskih novotalasnih sineasta, naveo je Zelenović.

Pozvali su ga, kaže, 1970. godine iz Američkog filmskog studija da režira dokumentarni film o Džon Fordu, koji nosi naziv „Režirao Džon Ford“ (Directed by John Ford, 1971), ali tu se nije zaustavio u proučavanju velikog reditelja, pa je napisao čuvenu knjigu „Zovem se Džon Ford. Ja pravim vesterne“ (1980).

Kroz novinarstvo, Bogdanovič je stekao prijatelja za čitav život, neprevaziđenog glumca i režisera Orsona Velsa, o kome je napisao knjigu “Ovo je Orson Vels” (1992), a u kojoj je detaljno analizirao njegov bogat opus.

Reditelj remek dela „Građanin Kejn“ uveo je Bogdanoviča na velika vrata u svet umetnosti i mnogo je uticao na njegov rediteljski rad.

Kada je Bogdanovič sa 32 godine ostvario ogroman uspeh sa svojim najboljim filmom „Poslednja bioskopska predstava“, Zelenović, kome je to omiljeni naslov ovog reditelja, kaže da su ga već tada definisali kao „Novog Orsona Velsa“, što je bila nezapamćena čast za američko-srpskog umetnika.

Ipak, i pored čestih dolazaka u Beograd i Srbiju, Piter nije nikada snimio ovde film, mada je imao planove 2014. godine da radi dokumentarac o Rumi.

Njegova rođena sestra Ana Bogdanovič izjavila je tada da je dokumentarni film o Rumi spreman da se snima u režiji njenog brata i da će se krenuti u realizaciju čim se sakupi dovoljno novca.

Piter je tada gostovao na FEST-u i Ana je posetila Rumu, informisala se o istorijskom značaju tog sremskog grada, nakon čega je odlučila da snimi dokumentarac o životu i radu njihovog oca Borislava.

Zelenović kaže da mu je žao što veliki režiser nije uradio neki igrani srpski film, ali je siguran da je to želeo i nameravao.

Bogdanovič je do nedavno bio veoma aktivan, tako da mu se u opusu nalazi dokumentarac “Veliki Baster” (2018) o čuvenom komičaru glumcu i reditelju Basteru Kitonu, igrani film “She’s Funny That Way” (2014), a počeo je da radi na projektu “One Lucky Moon” koji na žalost nije završio.

Igrao je u novijoj seriji „Get Shorty“ (2019) i filmovima „Vili i ja“ (2020) i „Noćni šetači“ (2021).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar