Zemlja toplih voda: Poetična ezoterija i naučna fantastika
BEOGRAD – Mađarski reditelj Igor Buharov, autor filma „Zemlja toplih voda“ danas je bio gost na konferenciji za medije 27. Festivala autorskog filma u Beogradu (FAF).
Autor je predstavio novo ostvarenje koje se takmiči u okviru selekcije „Hrabri Balkan“, čija je premijera zakazana za ponedeljak u 19 časova na sceni Kombank Dvorane.
Tandem braća Ivan i Igor Buharov zajedničkim snagama stvaraju svoje filmove, a Ivan je bio najavljen kao gost festivala, ali je u poslednji čas sprečen usled virusa korona.
Poznato je da braća filmove snimaju bez postojanja scenarija, a do sada su realizovali 11 naslova kratkih, srednjemetražnih i dugačkih igranih projekata.
„Ovo je naš peti dugometražni film. Za prva tri smo pisali scenarije unapred i radili prema njima, ali je i dalje bilo dosta improvizacije. Nema velike namere iza toga što smo sada odlučili da radimo bez scenarija, prosto se tako desilo, nije da ne želimo imati scenario“, objasnio je Igor Tuharov, koreditelj novog ostvarenja.
Što se tiče glumaca, i tu imaju specifičan odnos i postupak – oni vole da rade sa amaterima jer su im iskreniji i prirodniji, u pitanju su njihovi prijatelji.
Ali često rade i sa profesionalnim glumcima.
Sam priznaje da su mnogo bolji u odabiru tih glumaca, nego u procesu rada sa njima.
Upoređivali su braću Buharov sa zemljakom, rediteljem koji ima donekle blisku stilizaciju – Bela Tar, ali Igor napominje da taj režiser ipak radi sa scenarijem koji kasnije menja, prilagođava na setu, dok oni uopšte nemaju napisan tekst za film.
Bela Tar je istaknuti mađarski scenarista i režiser, veoma poznat po art filmovima sa dugim kadrovima koji znaju trajati i po 10 minuta.
Za sada je napustio posao reditelja, od 2011. godine.
Iako veoma poetičan i simboličan, film „Zemlja toplih voda“ je žanrovski određen kao naučna fantastika, prema ocenama kritike i stručnjaka.
Igor kaže da se ovaj film se kreće na granici između snova i realnosti i ne bi se složio da je samo naučno-fantastični, ali ima određenu ezoteriju.
I ovaj kao i njihov prethodni film iz 2016. godine – “Većina duša koje žive ovde”, govori o revoluciji koja je svima potrebna kao čovečanstvu.
“Naravno, to je predstavljeno na dosta ironičan način, jer smo razočarani zbog svega što se dešava i svih ovih protesta širom sveta koji nisu urodili plodom“, naglasio je reditelj.
U pokušaju da reše nepodnošljivost sopstvenog postojanja, junaci filma tragaju za novim i drugačijim oblicima života.
Oni pokušavaju da se odbrane od hijerarhijskog sistema vrednosti i oslobode svoju svest od zarobljavanja.
Jedna od specifičnosti filma je i činjenica da je sniman Super 8 kamerama, liči na kućni video, kao i da je petoro ljudi radilo na fotografiji.
„Mi snimamo već 27 godina i od početka realizujemo analogne filmove, jer volimo tu estetiku, ali delom i zato što mi nismo studirali film. Takođe mislim da se tako postiže osećaj da je film vanvremenski, jer niste sigurni da li se dešava u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti“, naveo je Buharov, u vezi sa opusom koji je stvorio sa bratom, gde su bili i na pozicijama snimatelja, montažera, scenariste, kostimografa, scenografa, čak i glumca.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.