Zen je nešto što intrigira mnoge, ali je veoma teško objasniti. Reči se tu pokažu kao neadekvatne, moguće je nagovestiti, ali ne i razjasniti u potpunosti. Zbog toga je knjiga "Put zena" nemačkog profesora filozofije Eugena Herigela izuzetno vredno delo, jer barem u izvesnoj meri uspeva objasni o čemu se tu radi.
Najčešći metod objašnjavanja zena je preko nekog konkretnog primera, preko nekog umeća ili umetnosti na koje je zen primenjen. To je, ranije, Herigel već uradio, u svom delu "Zen u umetnosti gađanja iz luka". Nakon profesorove smrti, njegova supruga i saradnici sakupili su Herigelove beleške i objavili ih pod naslovom "Put zena" (u originalu "Der Zen-Weg"), i to delo je sada dostupno i našim čitaocima.
"Put zena" se odlikuje izuzetnom sistematičnošću. Knjiga je podeljena na brojne kratke odeljke, dovoljno kratke da vam dopuste da se odmorite nakon svake celine, ako vam je to potrebno. Ukoliko ste se ovom tematikom ranije zanimali, kroz odeljke ćete moći da prođete prilično brzo, dobrim delom prepoznajući ono što je u njima navedeno. Ako vam je zen potpuno nov, čitanje će ići nešto sporije dok usvajate nove pojmove i koncepte, ali neće biti ni preteško ni nerazumljivo.
Nakon kratkog uvoda o zen-budizmu, autor piše o zenu u poređenju sa klasičnim metodama meditacije, zenu nasuprot evropskom misticizmu i zenu u očima Zapadnjaka, koristeći u svim poglavljima uobičajen metod objašnjavanja tako što se predmet poredi sa nečim drugim i ističu sličnosti i razlike. Nakon toga, profesor Herigel prelazi na opis obuke u zen budističkim manastirima, uz objašnjenja kako se i zašto postupa sa učenicima. Prelazi na opisivanje vežbi disanja, a zatim na objašnjavanje nekih bitnih pojmova, kao što su koan i satori, dalje koan meditacije i kako učitelj vidi da li je učenik doživeo satori, jedno veoma lično i unutrašnje iskustvo.
Posle toga slede napomene o japanskoj glumi i kako se zen odražava u njima, kako izgleda i ponaša se učenik preobražen satorijem, kako se zen ispoljava u slikarstvu a satori u poeziji, uz opis nekih nagađanja o satoriju. Posle toga biva objašnjena uloga mišljenja u zenu, zen u praktičnom životu i neki problemi sa kojima se suočavaju zen-sveštenici, kao i kako im njihovi učitelji pomažu. Slede objašnjenja o središtu bića, o čovekovom padu i ispunjenju (nema religioznih konotacija) i o višim stupnjevima meditacije, kako to izgleda, šta čovek tada doživljava, kako dolazi do spoznaje i do onoga što bude doživljeno kao ponovno rođenje (i opet bez religioznih konotacija) i šta je otprilike Buda-priroda. Na kraju je opis kako zen-budista opšti sa celinom bića i na koji način zen-budisti saosećaju. I, za sam kraj, beleška o autoru.
Deluje vam kao suvoparan opis? I sama ova knjiga je pomalo suvoparna, radi se o profesorskim beleškama. Međutim, te beleške su, uprkos nevelikom broju strana, same knjige (stotinak), veoma detaljne, informativne i izuzetno sistematične – "Put zena" se svakako ne može čitati kao lagani ljubavni roman, ali je zbog sistematičnosti i preciznosti izraza razumljiv čak i potpunom laiku. Ukoliko je zen nešto što vas zanima, iz ove knjige možete naučiti mnogo o njemu. Nećete sami proći put zena, baš kao što ne možete iz knjige naučiti kako da vozite bicikl ili kao što neplivač ne bi iz knjige mogao da nauči da pliva, ali ćete saznati mnogo i, moguće je, dobiti ideje kako da nešto od onoga što ste saznali primenite u svom životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com