Los Anđeles zna da zaradi na olimpijskim igrama
Pariz bi, da dobije organizaciju Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2024. godine, prema studiji Centra za pravo i ekonomiju Univerziteta u Limožu, doprineo francuskoj ekonomiji s 10,7 milijardi evra, međutim njegov veliki rival Los Anđeles (treći kandidat u olimpijskoj trci za 2024. je Budimpešta) bi u slučaju pobede doneo Sjedinjenim Američkim Državama finansijsku injekciju od 18,3 milijarde dolara, odnosno 17 milijardi evra.
To je pokazala studija nezavisne kompanije „Bejkon ekonomiks” i Univerziteta Kalifornija, tačnije njegovog centra za ekonomsku prognozu i razvoj. Najveći deo te sume, tačnije 10,6 miliona evra slio bi se u sam Los Anđeles, a ostatak u ostale gradove širom SAD u kojima bi se održala takmičenja u nekim sportovima (fudbal i slično), ili čije bi kompanije bile angažovane u ovom olimpijskom biznisu.
Uspeh olimpijske kandidature Los Anđelesa, koja je ocenjena „niskorizičnom i odgovornom”, doveo bi do zapošljavanja 74.308 do 79.307 radnika s punim radnim vremenom.
Samo održavanje Igara, bez infrastrukturnih projekata, trebalo bi da košta pet milijardi evra (5,3 milijarde dolara), jer Los Anđeles već raspolaže s ogromnom većinom neophodnih objekata, uključujući i Olimpijski stadion na kom su Olimpijske igre održane 1932. godine i, posle renoviranja, 1984. godine.
Ta suma jednaka je onoj koju bi organizatori trebalo da zarade – od MOK (sponzori i TV prava), domaćih sponzora, prodaje ulaznica i suvenira itd. Sve preko toga trebalo bi da bude čista zarada.
Da u Los Anđelesu znaju kako da pametno ulože novac u Olimpijske igre i da zarade potvrđeno je i na ovim igrama.
Čist profit Igara 1932. godine bio je milion dolara i to je u to vreme bila ogromna suma, a ukupna zarada na uloženih 413 miliona dolara za Igre 1984. iznosila je čak 250 miliona dolara, a te igre bile su prve u istoriji koje su organizovane privatnim kapitalom.
Dvanaest godina kasnije za naredne igre u Atlanti (1996) uloženo je 1,8 milijardi dolara, a zarada je bila tričavih milion dolara, ali i to je sjajno kada se poredi s Atinom 2004. koja je povratak Igara u svoju postojbinu platila organizacionim troškovima od 15 miliona evra i, prema nezavisnim procenama, poslovala s bezmalo jednakim gubitkom (14,5 miliona dolara), jer je ogromna većina sagrađenih objekata, pre svega borilišta, potpuno propala i uništena jer se ne koriste.
Ni planeri Olimpijskih igara u Londonu 2012. nisu se previše istakli. Uložili su 10,4 milijarde dolara, država je naplatila 4,4 milijarde taksi, a troškovi su iznosili 14,6 milijardi dolara ne računajući 90 miliona dolara koliko je koštalo pretvaranje Olimpijskog stadiona u fudbalski stadion. Zarada Londona je na karaju bila – 0 funti.
Do 3. februara Budimpešta, Los Anđeles i Pariz moraju da dostave kompletne kandidature Međunarodnom olimpijskom komitetu koji će organizatora Olimpijskih i Paraolimpijskih igara odabrati u Limi 13. septembra.
(Živko Baljkas, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.