„Ne jedem po 16 sati dnevno“: Novak otkrio detalje rigorozne dijete

Iako su prethodni lajvovi, u kojima je Novak Đoković, putem društvene mreže Instagram, razgovarao sa ličnostima iz raznoraznih oblasti, izazvali brojne negativne komentare, srpski as je nastavio projekat „svesnog življenja“.

Prvi reket sveta je u „lajvu“ razgovarao sa profesorom dr Draganom Ivanovim, koji je specijalista interne medicine i profesor na Visokoj školi za obrazovanje pedagoga u Novom Sadu.

Profesor Ivanov je tokom razgovora sa Novakom davao savete o hrani koja je najbolja za mozak i istakao je da je doručak najvažniji obrok, kao i da je biljna ishrana najbolji izvor energije i proteina za naš organizam, dok je Đoković otkrio da ne konzumira hranu 16 sati poslednjih godinu i po dana.

Prema sopstvenom priznanju, Novak poslednjih godinu i po dana primenjuje proces autofagije, koji je karakterističan po tome što ne jede 16 sati, zatim u periodu od 8 može da konzumira hranu.

– Dotakao bih se teme autofagije. Koliko je bitna, ta vrsta posta 16 – 8 je popularna, 16 sati se ne jede, 8 sati se jede, to ja primenjujem, osetio sam u poslednjih godinu i po dana koliko to praktikujem, dosta poboljšanja u sistemu za varenje, bolje spavam, imam veću energiju tokom dana, imam manje tih padova – rekao je Đoković i „otvorio“ profesora da opširnije objasni proces autofagije.

– Vi otvarate stalno neke teme koje su priča same za sebe. Važno je koju vrstu hrane jedemo, koliko jedemo i kada jedemo. Kao i kada jedemo i kada ne jedemo. Za doručak jedemo ugljene hidrate. Postoje priče da voće ne treba jesti ujutru, to je greška. Čim se sunce rodi, izluči se insulin, on žudi za ugljenim hidratima. Doručak treba da bude količinski najveći. Za ručak treba da unosimo proteine. U dva sata popodne jedemo, proteini koje smo uneli za ručak, moraju da čekaju „portira“ na mišićnim ćelijama. Taj „portir“ je hormon rasta, koji se luči sa zalaskom sunca. On će tokom noći te aminokiseline da unese u mišiće i druge organe.

– Nakon 12 do 16 sati gladovanja, dokazano je da se u našem organizmu aktivira jedan proces koji je jedan nobelovac Japanac (Jošinori Osumi prim. aut.) nazvao autofagija i to je proces koji ima isceliteljsko dejstvo na ceo naš organizam, na naše emocije, našu dušu i telo, a ima i preventivno dejstvo – započeo je Novakov sagovornik, a zatim detaljnije opisao sam proces.

– Šta je autofagija? Ako ništa ne unosimo 12 sati, naš mozak gleda gde može da pronađe neku rezervu. Onda nađe neki mikroorganizam, patogenu bakteriju i razori je i reciklira, onda nađe neku mutiranu ćeliju, i od razgrađenih materijala napravi ekstra energiju, pa imamo dodatno gorivo, jer smo imali ćelije i strukture koje su nam bile nefunkcionalne i tu ćeliju uzme za stvaranje novih mladih, zdravih ćelija. Ako mi ručamo u 2 ili 3 sata popodne, u 2 do 3 sata posle ponoći se aktivira autofagija i ona će očistiti naš organizam od mikroorganizama, arterosklerotskih naslaga na zidovima krvnih sudova, od malignih ćelija. Ona će nam očistiti organizam i pripremiti gorivo za sutradan, ali mora da prođe 12 do 16 sati.

Dr Ivanov je pojasnio i da se vremenski proces od 12 do 16 sati za aktiviranje autofagije razlikuje, jer je kod nekoga organizam istreniraniji, pa ranije pokreće sam proces.

– Ako nam je organizam istreniran treba manje vremena, trebaće nam u početku 16 sati, pa će se spustiti na 12. Važno je znati kada autofagija treba da se uključi. Ona mora da se uključi noću. Kada se luči hormon rasta i hormon melatonin. Nije dobro ako noću jedemo, a očekujemo da se autofagija uključi tokom dana. Može, ali pitanje je koliko će biti efikasna. Dokazano je da je koncentracija melatonina uzrok starosti. Dokazano je da se melatonin povećava tri ili četiri puta kada ne jedemo. Lučenje melatonina će biti veće ako nemamo hranu u crevima, ako postimo, onda će se organizam regenerisati i oporaviti. Kao neki stil života, idealno je doručkovati ujutru, ručati od 2 do 3 i onda ne jesti ništa do doručka. Ako se tako budemo hranili, preveniraćemo mnoge bolesti – kazao je profesor Ivanov.

Novak je potom otkrio i zbog čega je pre nekoliko godina odustao od namirnica životinjskog porekla.

– Hteo bih da vas pitam o kineskoj studiji koja je objavljena 2005. u Americi i čiji je autor i direktor bio profesor doktor Kolin Kembel. Tu knjigu sam pročitao pre pet, šest godina i ta knjiga mi je zapravo dala potvrdu sa naučne perspektive da je biljna ishrana nešto u šta bih se upustio. Trebalo mi je nešto da mi potvrdi sa kredibilne naučne strane da je to pravi smer. Ja sam posle toga promenio ishranu i otišao na potpuno biljnu ishranu i jako sam zahvalan – istakao je Đoković.

U ovoj studiji je učestvovao ogroman broj ljudi, a ona je isprva započeta jer je u vrhu kineske vlasti krenulo po zlu.

– Premijer Kine dobio je malignu bolest. Pozvao je ministra zdravlja i vodeće autoritete da nađu uzrok raka. Oni su krenuli u istraživanje i nisu mogli da se snađu. Jedan mlad kineski doktor je bio asistent kod Kolina Kembela i on je javio da postoji jedan čovek koji to zna da radi pa je Kembel postao prvi Amerikanac u novijoj istoriji koji je dobio vizu – počeo je priču Ivanov.

Obrazložio je i da su kroz ovu studiju otkrivene veze hrane koju unosimo sa razvojem teških oboljenja.

– Zašto je Kineska studija bitna? Jer je pokazala nesumnjivu vezu između ishrane i malignih bolesti, kardio-vaskularnih, autoimunih, anksioznosti. Maltene sve savremene bolesti su u direktnoj vezi sa stilom ishrane. To je prva informacija. Druga jeste da je biljna ishrana ima preventivno i terapijsko dejstvo na bolesti koje sam spomenuo i druge koje nisam – objasnio je Ivanov.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.