U trendu

ANEM: Situacija sa medijskim slobodama se pogoršava

Izveštaj o monitoringu medijske scene Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) za avgust 2023. godine ukazuje da broj incidenata čije su žrtve novinari nastavlja da se povećava, „što je zabrinjavajući pokazatelj“ da se situacija sa medijskim slobodama pogoršava“, da je primetan nedostatak političke volje za istinsko uređivanje oblasti medija, kao i da je Srbija „deseta u Evropi po broju podnetih SLAPP tužbi“, odnosno strateških tužbi protiv učešća javnosti.

U izveštaju ANEM-a se navodi da je, prema podacima Višeg javnog tužilaštva koje je u avgustu objavila Stalna radna grupa za bezbednost novinara, zaključno sa julom 2023. godine, zabeleženo 50 slučajeva pretnji i napada na novinare.

ANEM podseća da se u izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara navodi da su do sada donete četiri osuđujuće presude, četiri krivične prijave su odbačene jer je utvrđeno da ne postoji krivično delo, u tri predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u šest predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji, u 28 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a u jednom predmetu učinilac nije identifikovan ni nakon sprovedenog predistražnog postupka.

„Prvostepena ili konačna odluka doneta je u 11 predmeta, što predstavlja 22 odsto od ukupnog broja predmeta“, navodi se u izveštaju ANEM-a.

U izveštaju se navodi i da je Evropska federacija novinara (EFJ) poćetkom avgusta na svom portalu objavila saopštenje u kome je ocenila da je „broj slučajeva nepoštovanja rada medija u Srbiji u porastu“, zbog čega je predsednica te organizacije Maja Sever pozvala vlasti u Srbiji da poštuju ulogu i misiju medija u demokratskom društvu, a premijerku Srbije Anu Brnabic da „preispita svoje stavove prema novinarima, imajući u vidu sve učestalije incidente“.

„Neposredan povod za saopštenje bio je incident koji se dogodio tokom predstavljanja programa EU ‘Digitalna Evropa’ u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Tom prilikom novinari su bili zaključani u sobi kako ne bi mogli da postavljaju pitanja prisutnima“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su iz EFJ-a podsetili i na nedavni događaj kada je Vladan Sekulic, član glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) i direktor saobraćajnog preduzeća „Lasta“, objavio video spot u kome su novinari medijskih kuća N1, Nova S i Nova „prozvani kao zlo kom se moramo suprotstaviti“.

Kao primer nepoštovanje Kodeksa novinara Srbije, u izveštaju ANEM-a navodi pismo koje su medijima uputili roditelji dece ubijene 3. maja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, sa molbom da promene način izveštavanja, povodom afirmativnog načina izveštavanja pojedinih medija o dečaku koji je počinio masovno ubistvo.

ANEM navodi i slučaj novinara Danasa, Vojina Radovanovića, kome su preko društvenih mreža upućene pretnje smrću, nakon čega je Udruženje novinara Srbije (UNS) podnelo krivičnu prijavu Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a tužilaštvo je tek nakon apela UNS-a pozvalo na saslušanje svedoka predloženog u tom postupku.

U izveštaju su, između ostalog, navodi i napad na Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), ispred čijih ulaznih vrata su bili bačeni plakati koje je potpisala ekstremno desničarska organizacije „Konzervativni pokret naši“, u kojima je NDNV doveden u vezu sa ustaškim pokretom.

Povodom usvajanja medijskih zakona, u izveštaju ANEM-a se ocenjuje da se proces uređenja medijske scene u Srbiji više „simulira“ od strane vlasti, jer mu odgovara sadašnje stanje stvari.

„Bez obzira na to što je nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima završen, on nije dovršen budući da je uvedeno sporno rešenje koje omogućava državi posredno učešće u izdavanju medija. Pored navedene još jednu prepreku predstavlja i to što su za državu sporne odredbe koje se tiču Saveta za štampu, jedinog samoregulatornog tela koje bi bilo nadležno da za štampane i onlajn medije daje podatke o tome da li se isti pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda“, navodi se u izveštaju.

ANEM navodi i, pozivajući se na podatke Koalicije protiv SLAPP u Evropi (CASE), da se baza podataka o takvim tužbama protiv medija za godinu dana povećala za više od 250 slučajeva, a da se Srbija nalazi na vrhu liste, budući da je deseta u Evropi po broju podnetih SLAPP tužbi.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar