U trendu

Đurović za Betu: Rast krijumčarenja migranata u 2023. bio posledica ilegalnog vraćanja ljudi

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da je prošlu godinu, po pitanju migranata u Srbiji, obeležio „vrtoglav rast krijumčarenja“ tih ljudi.

Djurović je za agenciju Beta kazao i da je to bila „direktna posledica „puš bekova“, odnosno ilegalnog guranja ljudi iz Madjarske i drugih država EU nazad u Srbiju“.

„Oni su pošto su, preko madjarske ograde, vraćeni u Srbiju, morali da uzmu krijumčare da im pomognu da ponovo predju granicu…. Ti ljudi su gurani nazad i nekoliko puta“, kazao je Đurović.

Prema njegovim rečima, krijumačari su, po jednim čoveku, svaki put naplaćivali ilegalni prelazak granice i to je postalo izuzetno unosan posao.

„To je omogučilo da ojačaju krijumčarske grupe, da se oružjem sukobljavaju na severu Srbiju, a bilo je i lokalnih gradjana koji su prevozili migratne, obezbedjivali smeštaj“, kazao je on.

Ocenio je da je 2023. godinu obeležilo to da se smanji prostor za prolazak ljudi i kroz Srbiju ka EU, ta dodao da su „mere EU usmerene na usporavanje migranata prisutne i u Srbiji“.

„Te mere podrazumavaju finansiranje graničnih kontrola, upravljanje granicom, ageniciju EU zagraničnu i oblasku stražu (FRONTEKS) na našoj teritoriji…“, rekao je Đurović.

Svedoci smo, kako je kazao, i sprovodjenja sporazuma Austrije, Madjarske i Srbije kako bi se olakašalo madjarska granica i teret mogracija usmerava na drugu stranu.

„Bili smo svedoci i da su migranti sa severa Srbija (uz madjarsku granicu) usmeravani u kampove na jugu Srbije“, podsetio je on.

Ukazao je da, s druge strane, Srbija ne računa na ove ljude, te da oni „teško mogu da podnesu zahtev za azil i jako malo broj ljudi može da ga dobije“.

Kazao je i da je „problem krijumčarenja postao očigledan“, te ocenio da je jasno da je to posledica „politike ograda i zida Madjarske i guranja ljudi nazad.

„To je otvorilo i nova pitanja, da li je „politika ograda“ efikasna ili ne i da li dovodi do rezultata“, kazao je Djurović.

Ocenio je i da Srbiju, u 2024, očekuju izazovi u oblasti migracija, pogotovo ukoliko Turska ne bude imala dogovor sa EU u vezi progami podrške i pomoći.

Prema njegovim rečima, ukoliko se to ne desi, realno je očekivati nastavak dolaska velikog broja ljudi na Balkan, kao i 2023. godine.

„S druge strane, treba reći, da se sužava prostor za prolazak tih ljudi preko Zapadnog Balkana i da se očekuje da nove evropske mere budu usmere u pravcu usporavanja migracija“, rekao je on.

Podsetio je i da Srbija teško može da sprovede readmisiju ljudi u Bugarsku i Severnu Makedoniju, odakle migranti, kako je ukazao, u velikom broju dolaze u Srbiju.

„Rešenje je tražiti od EU da preuzme odgovornost na rešavanju problema, i u Srbiji i na Balkanu, imajući u vidu da migranti iz Turske, preko EU (Bugarske i Grčke) prelaze u Srbiju da bi nastavili dalje u EU“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, taj problem treba isticati na medjunarodnom planu i različlitim forumina gde bi se tražilo solidarnost i razumevanje za zemlje Zapadnog Balkana i Srbiju.

Dodao je i da je po podacima centra kojim rukovodi, u 2023. više od 85.000 ljudi ušlo Srbiju i da je najveći broj prošoa kroz zemlju.

Kazao je da je većina ljudi koja je 2023. došla u Srbiju bila iz Sirije (više od 45 odsto) a da ih je bilo iz Avganistana, Pakistana, Irana i drugih država.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar