Atanackovic: Rast minimalca treba da prati rast BDP-a

BEOGRAD – Stav Unije poslodavaca Srbije o iznosu povećanja minimalca nepromenjen je i povećanje minimalne zarade u Srbiji bi trebalo da prati rast bruto domaćeg proizvoda, rekao je danas za Tanjug počasni predsednik UPS-a Nebojša Atanacković.

On je to rekao odgovarajući na pitanje šta misli o najavljenim pregovorima u avgustu za povećanje minimalne cene rada, ističući da je stav UPS-A po tom pitanju već godinama isti.

„Do sada smo imali situaciju da smo mi uglavnom imali 4,5 – 5 odsto rasta BDP poslednje dve godine, u stvari onih godina pre pandemije, tako da je to bio rast na koji smo mi pristajali, otprilike oko 6 odsto godišnje, međutim sada očigledno sama inflacija je već dvocifrena, rast BDP opet je negde 3,5 – 4 odsto i otprilike to bi bile relacije koje bi poslodavci mogli da prihvate“, rekao je Atanacković.

Ipak, ocenio je, mnogima u redovima poslodavaca i to će biti jako puno, jer najčešće mnogi ne mogu da podignu cenu svojih usluga i proizvoda.

Atanacković se osvrnuo i na problem nedostatka radne snage i kazao da taj proces traje već godinama i da ima tendenciju ubrzavanja, kao i da je to nešto što će se u Srbiji osetiti kroz probleme u proizvodnji, kao i u drugim zonama.

Smatra da naša privreda nije u situaciji da isplati plate koliko to može zapadna Evropa, i to „posebno ne sada kada u Evropi sve više nedostaje sve kvalifikovanija radna snaga“.

Atanackvić je za Tanjug rekao i da je naša država proteklih godina pokušala sa uvozom radne snage, ali da je pokazatelj nedostatka radne snage i to što se investicije uglavnom skoncentrišu na velike gradove, jer, kako je rekao, u manjim sredinama ne bi mogli da obezbede dovoljno radne snage.

On je dodao da je najveći problem nedostatka radne snage u sektorima koji su radno najintenzivniji, ali i u sektoru IT tehnologija.

Dodaje da problemi postoje i u građevinarstvu, i poljoprivredi, te da sve ono što se traži na zapadu Evrope počinje da nedostaje i kod nas.

„Pored ublaženih mera za uvoz radne snage zapadna Evropa će pre uvoziti radnike iz Evrope, nego iz zemalja Bliskog istoka“, zaključio je on.

Atanacković je kazao da je za zadržavanje stručne radne snage u Srbiji, potrebno napraviti razlike u određenom nivou opterećivanja firmi koje imaju problem sa radnom snagom i moraju da više plaćaju radnike ne bi li im država izašla u susret kroz poreska rasterećenja.

Kazao je da će poslodavci do nekog nivoa moći da povećaju cenu i nadomeste nedostatak te radne snage, ali i da se, kako navodi, nedostatak radne snage gotovo nikako ne može nadoknaditi čak ni sa velikim povećanjem zarada.

Atanackovoć je u vezi sa zatvaranjem radnji brenda Orsej rekao da se ovakvi slučajevi mogu očekivati i u budućnosti, i da, što se tiče ljudi koji u ovakvim slučajevima ostaju bez posla, treba biti oprezan i primorati poslodavce da pripreme neke rezervne fondove.

„Ako neko ode u stečaj iz te stečajne mase zaposleni koji nisu primili zarade ili koji tek treba da primaju, moraju da imaju prioritet. Neko kad ode u stečaj, kad zatvori poslovanje, on uvek ima neku robu ili objekte koje mogu da se prodaju i iz te cene da se nadoknade zarade zaposlenima koje su izostale ili koje se predviđaju u narednom periodu“, kazao je on.

Objasnio je da bi u tim slučajevima trebalo da budu isplaćene otpremnine koje se odnose na prosečnu zaradu u prethodnoj godini, kao i da se njima pokriju naredna dva do tri meseca.

Potom, prema rečima Atanackovića, zaposleni idu na berzu rada i tamo primaju naknade za određeni period, koje su nešto niže, nego što je minimalac.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.