Banke u Hrvatskoj naplaćuju više od 200 naknada
ZAGREB – Banke u Hrvatskoj klijentima naplaćuju više od 200 različitih naknada i provizija, pri čemu često nije jasno za koje usluge, piše portal novac, konstatujući da su samo prošle godine hrvatski građani po tom osnovu platili bankama 3,2 milijarde kuna (430,7 miliona evra).
„Među ‘okidače’ koji lako mogu izazvati gnev potrošača nesumnjivo spadaju bankarske naknade, verovatno zbog toga što su neretko prikrivene, a čine se i neopravdane“, ocenjuje se u tekstu.
Kao primer se navodi da neke banke naplaćuju klijentima dokumenta, poput otplatnog plana ili pregleda stanja, od 100 do 500 kuna (od 13,4 do 67,3 evra), dok je u drugima ta usluga besplatna.
A kako visina naknada može biti apsurdna, nedavno je pokazao slučaj klijentkinje iz Trogira – za uplatu iz inostranstva od jednog evra, koja je sprovedena tek da bi se testirao račun, banka je uzela naknadu od 80 kuna ili 10,8 evra, dodaje se dalje, uz napomenu da je nakon tog slučaja banka ipak izmenila sporni propis.
„U svakom slučaju, raširen je dojam da bankarske naknade rastu. Tome u prilog idu i izveštaji banaka koji pokazuju da im prihodi od naknada i provizija rastu. Dvema najvećim bankama, na primer, ti su prihodi lani porasli 4,7 posto“, piše portal.
U tekstu se ukazuje, međutim, na činjenicu da podaci za ceo hrvatski bankarski sistem govore da im se prihodi od provizija i naknada nisu znatnije menjali u proteklih šest godina.
„Lani su neto (kada se oduzmu njihovi troškovi, kao što su kartično procesuiranje ili naknade Finansijskoj agenciji) iznosili 3,2 milijarde kuna, dok su 2013. godine bili na nivou od tri milijarde kuna“.
Ipak, šta su tačno bankama platili, građani će saznati već ove jeseni, kad će banke morati da im pošalju prva obaveštenja o plaćenim naknadama.
Naime, donošenje Zakona o uporedivosti naknada krajem prošle godine, trebalo bi da poboljša uvid u „bogati svet“ naknada.
HNB od prošle jeseni objavljuje uporednu listu tih naknada po bankama, a ona obuhvata 13 najčešće korišćenih usluga vezanih za platni promet, kao što su vođenje računa, internet bankarstvo, kreditni transferi, kartične usluge, trajni nalog, prekoračenja po tekućem računu i isplata gotovine na bankomatu.
Poređenje tih najreprezentativnijih usluga pokazuje da među bankama nema prevelikih odstupanja, ali ipak postoje razlike.
Kod izdavanja kreditne kartice, primera radi, neke banke ne naplaćuju upisninu i članarinu, dok u OTP banci te dve naknade zajedno iznose 300 kuna (40,4 evra), u Zagrebačkoj banci 250 kuna (33,6 evra), u Sberbanci 165 kuna (22,2 evra), a u Rajfajzen banci 19 kuna (2,5 evra).
Sve u svemu, kako propisuje zakon, klijenti će ubuduće jednom godišnje dobijati izveštaj banke o svim naknadama obračunatim u prethodnoj godini.
U Hrvatskoj narodnoj banci objašnjavaju da su banke dužne da rade izveštaje o naknadama od 1. novembra 2018, i da ih dostavljaju potrošaču najmanje jednom godišnje, besplatno.
Tek kad dobiju te izveštaje i shvate koliko su bankama zaista platili za različite naknade, veruje se da će mnogi klijenti biti neugodno iznenađeni, zaključuje se u tekstu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.