Dobra privredna i trgovinska saradnja sa S.Makedonijom
BEOGRAD – Srbija i Severna Makedonija imaju dobru privrednu saradnju i uprkos prošlogodišnjoj krizi i padu trgovinske razmene, očekujemo da ona ove godine lagano raste kao i nivo investicija, izjavio je za Tajnug direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihailo Vesović.
„Kriza nije zaobišla ni ekonomsku saradnju Srbije i Makedonije, tako da smo prošle godine u drugom kvartalu imali drastičan pad robne razmene od oko 20 odsto. Međutim, prvi kvartl je bio značjano bolji, jer smo imali rast razmene, i kada svedemo prošlu godinu trgovinska saradnja je opala 4,6 odsto. Izvoz je pao za 4,1 odsto, a uvoz za oko 3,1 procenat“, rekao je Vesović.
Precizirao je da Srbija ima značajan spoljonotrgovinski suficit sa Severnom Makedonijom i da je trenutna razmena roba vredna oko 860 miliona evra, a da razmena usluga ostaje na nivou 2019. godine, što takođe znači da ostvarujemo suficit.
„Mi smo za Severnu Makedoniju izuzetno važan spoljotrgovinski partner, na drugom smo im mestu, oni su nama važni, jer se Makedonija nalazi među prvih deset izvoznih tržišta Srbije“, precizirao je Vesović.
Ocenio je da je trenutno ekonomska saradnja dveju zemalja stabilna i da se ako ne dođe do nekih ozbiljnijih poremećaja tokom ove godine može očekivati postepeni rast razmene.
„Najveći pad izvoza tokom kovid krize 2020. pretrpele su metalska industrija, hemijska i prehrambena industrija, s obzirom da su one i najznačajnije u trgiovinskoj razmeni“, naveo je Vesović.
On je naglasio da preko 4.000 kompanije s obe strane granice učestvuje u trgovinskoj razmeni, a da su makedonski državljani većinski vlasnici u više od 500 preduzeća u Srbiji.
Funkcioner PKS kaže da nivo međusobnih investicija svake godine lagano raste.
„Ova dva tržzišta se jako dobro poznaju. Privrednici vrlo često rade zajedno i tradicionalno otvaraju neke nove oblasti. Očekujem da ćemo imati veći nivo srpskih investicija u Makediniji u oblastima prehrambene i konditorske industrije, pa sve do sofisticiranih oblasti poput IT-ja i telekomunikacija, jer i Makedinija je zemlja koja ima vrlo veliki broj stratapova i novih tehnoloških kompanija. Privukla je veliki broj investicija iz EU u automobilskoj industriji, što je značajno, jer postoje lanci snabdevanja između naše dve zemlje sa ciljem izvoza gotovih proizvoda najčešće u EU“, ocenio je Vesović.
Prema nejgovim rečima, postignuti su konkretni rezultati u realizaciji inicijative Mali Šengen.
„Jedan od dobrih rezultata kojiima je cilj slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga jeste zajednički prelaz Tabanovce – Preševo, koji je unapređen do te mere da mi možemo da kažemo da praktično nema usporavanja toka robe na granicama, da se sve rešava na jednom mestu iako nije sve šavešeno jer se povremeno pojave problemi u nekim oblastima, pre svega u izvozu prehrambenih proizvoda, ali je to nešto što upravo ovakve incijative imaju za cilj da rešavaju brzo“, rekao je Vesović.
Naglasio je da su Stopanska komora Makedonije i PKS osnovale Komorski investicioni forum, koji je zapravo komora zapadnog Balkana, u čijem sastavu je poslovni savet koji čine najveći uvoznici i izvoznici, velike špediterske kompanije, predstavnici farmaceutske i mašinske industrije.
Njihova uloga je, kaže Vesović, da signaliziraju kada se pojave problemi u regionu, kako bi se brzo reagovalo i kako bi se vladama tih zemalja iz ugla privrede objašanjavalo šta znači izmena određenih administatuivnih postupaka, priznavanje certifikata i ujednačavanje prakse u regionu sa praksom u Evropskom unijom kojoj sve zemlje zapadnog Balkana teže.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.