U trendu

Država priznala neuspeh s konverzijom i sada traži pomoć

Ni pola godine nije prošlo, a država je već priznala da je u nevolji sa primenom Zakona o planiranju i izgradnji, jer je obelodanjeno da ne može efikasno da reši pitanje obrade zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem bez naknade, preneo je Forbs Srbija.

Taj posao će, kada bude počela da radi u punom obimu preuzeti Agencija za prostorno planiranje i urbanizam od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje nema kapacitet da u zakonskim rokovima obradi veliki broj zahteva koji su ga „zapljusnuli“ u prva tri meseca od početka primene zakona, izmenjenog u junu.

Ambiciozni naum ministarstva i ministra Gorana Vesića bio je da službenici zahteve za konverziju rešavaju brzo, u roku od osam dana. Taj rok je unet i u zakon. Sada priznaju da je to nemoguće.

Ovo priznanje neuspeha i nepostojanja kapaciteta, pretočeno je u apel IT kompanijama i naučnoistraživačkim institucijama da pomognu u rešavanju problema.

U nedavno objavljenom pozivu Fonda za inovacionu delatnost, odabrana su 24 projekta javne uprave u kojima je potrebno naći inovativno rešenje za ubrzanje procedura i unapređenje efikasnosti institucija i državnih preduzeća i ustanova.

Jedan od tih projekata kandidovalo je Ministarstvo građevinarstva, a to je upravo poziv za razvoj inovativne platforme za prijem i obradu zahteva za konverziju.

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji stupile su na snagu 4. avgusta ove godine. Kompanije koje imaju potrebu da sprovedu konverziju prava nad zemljištem, očigledno su čekale taj datum više nego spremne.

„U periodu od 4. avgusta do 3. novembra, podneto je 700 zahteva, u kojima je preko 2.000 pojedinačnih lokacija za koje je potrebno izdati informacije o lokaciji sa odgovarajućom potvrdom. Imajući u vidu činjenicu da se radi o postupku koji podrazumeva obradu velike količine podataka u zakonskom roku od osam dana, kao i da se sve aktivnosti u postupku obavljaju manuelno, organ nije u mogućnosti da u pomenutom roku, na brz i efikasan način, odgovori na podnete zahteve“, navodi se u apelu za pomoć.

Takođe, procenjuje se da će u narednom periodu biti podneto više od 5.000 prijava privrednih subjekata koji su stekli pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, kao i više hiljada fizičkih lica.

Sa resursima i ljudskim i tehničkim kapacitetima kojima organ raspolaže, prosečan broj dnevno obrađenih zahteva iznosi, kako je naveden, oko 10.

U složenost problema, stoji u pozivu, ubraja se i potreba kontinuirane komunikacije i razmene podataka između Ministarstva, odnosno Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i Republičkog geodetskog zavoda putem e-šaltera.

„Neophodno je preduzeti odgovarajuće korake kako bi se, primenom savremenih tehnoloških rešenja, ubrzao proces obrade zahteva i sprovođenje postupka u celosti“, stoji u pozivu.

Ministarstvo očekuje velike ekonomske benefite za državu i njene građane od sprovođenja konverzije bez naknade.

Najpre, očekuje se „oslobađanje“ velike površine građevinskog zemljišta za gradnju objekata, površine 15 miliona kvadratnih metara.

Po osnovu taksi za izdavanje lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola, država očekuje da naplati 181,5 miliona dinara.

Procena je da će prihod od poreza na dodatu vrednost (PDV) na promet ove gradnje dostići 264,3 milijardi dinara. Procena je i da će prihod po osnovu poreza na dobit iznositi 84,6 milijardi dinara.

Uz pretpostavku izgradnje tih 15 miliona kvadrata, prihodi po osnovu poreza na imovinu bili bi 79,3 milijarde dinara.

Izgradnja ove količine kvadratnih metara, uposlila bi 300.000 radnika, pa bi to po računici države, donelo prihode po osnovu poreza i doprinosa na njihove zarade od 20,6 milijardi dinara, dok bi zaposleni dobili plate u ukupnom iznosu od 628 milijardi dinara.

Posledično, trošenjem svojih plata, radnici bi doneli još prihoda u državni budžet putem PDV-a, naplaćenog na usluge ili proizvode koje budu kupovali, ali računica ili pretpostavka za ovaj deo prihoda nije izvedena ili nije mogla da bude izvedena.

„Uz pretpostavku da će tržišni uslovi biti takvi da podstaknu građevinski sektor da se izgradnja ostvari u punom obimu, procena je da će u dugom roku, dovesti do rasta vrednosti izvedenih građevinskih radova za 1.233,7 milijardi dinara. Prodaja tih objekata, za rezultat će imati uvećanje dobiti privrednih subjekata za 846 milijardi dinara“, sumirano je u pozivu i navedeno da sve to govori u prilog potrebi da se primenom savremenih i inovativnih rešenja proces rešavanja zahteva učini brzim i efikasnim.

Kada se sve sabere, najmanje što bi država prihodovala po osnovu taksi, poreza i doprinosa iznosilo bi čak 449 milijardi dinara, odnosno oko 3,8 milijardi evra.

U nastavku poziva, potencijalnim partnerima države za izradu platforme, objašnjena je procedura obrade zahteva. Između ostalog, navodi se da se provera podataka u dostavljenim zahtevima vrši „manuelnim pretraživanjem i manuelnom proverom“ u javno dostupnim podacima katastra nepokretnosti (e-katastar nepokretnosti i GeoSrbija), pojedinačno za svaku parcelu.

Po završetku tog posla pristupa se proveri planskog osnova, takođe manuelno, kao i izrada potvrde da može da se sprovede konverzija. Potrebno je, kako je navedeno, da platforma za obradu zahteva za konverziju koristi veštačku inteligenciju za validaciju i kategorizaciju dokumenata, kao blokčejn tehnologiju.

Pravo na konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine bez naknade imaju pre svega pravna lica koja su to pravo stekla kroz privatizaciju, stečaj i izvršenje.

Oni koji neće moći da podnesu zahtev su sportske organizacije i udruženja, zemljoradničke i stambene zadruge i za njih će ovo pitanje biti rešeno posebnim zakonom.

Takođe, zakon se ne odnosi na lica na koja se primenjuje Sporazum o sukcesiji, kao i društvena preduzeća. Kada se okonča sukcesija, odnosno proces privatizacije i pitanje njihovog prava svojine nad zemljištem, biće rešeno.

Problem konverzije i usvajanja izmena Zakona o planiranju i izgradnji izazivali su velike polemike u javnosti. Resorno Ministarstvo i poslovna udruženja branili su uvođenje konverzije bez naknade, a opozicija i pojedine organizacije civilnog društva tvrdile su da se na taj način mnogim nosiocima prava korišćenja vrednog građevinskog zemljišta (a posebno su apostrofirani tajkuni), to zemljište praktično poklanja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar