U trendu

EP usvojio predlog reforme zakona o autorskim pravima

STRAZBUR – Evropski parlament je usvojio danas predlog reforme regulative o zaštiti autorskih prava u eri interneta, čime je zatvorio poglavlje intenzivne lobističke bitke koju su internet giganti i njihove pristalice vodili protiv novinskih agencija, izdavača i medijskih grupa koje su inicirale te izmene.

Parlament je glasao sa 438 glasa za, 226 protiv i 39 uzdržanih za izmene aktuelnog zakona o zaštiti autorskih prava, podržavši velikom većinom amandmane koje je izneo izvestilac Aksel Voš, prenosi Politiko.

Predlog reforme sada ide u dalju proceduru, a konačno glasanje planirano je za januar 2019. nakon čega će članice Evropske unije odlučiti kako da te izmene unesu u vlastita nacionalna zakonodavstva.

Inicijativu za izmene zakona o autorskim pravima, koju su u Briselu popularno nazvali inicijativom protiv GAFA, jer se odnosi na četiri globalne internet platforme, odnosno pretraživača – Google, Apple, Facebook i Amazon – potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući Tanjug, s ciljem da se se internet „giganti“ obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama, čiji sadržaj sada besplatno koriste.

Šefovi najvećih evropskih novinskih agencija su u toj inicijativi naveli da je reč o tome da se zaustavi, jednostavno rečeno, „pljačka sadržaja informativnih medija i njihovih prihoda od oglašavanja, iza koje stoje internet divovi, pretnja i potrošačima i demokratiji“.

To je, kako su istakli, situacija koja uništava nezavisne medije.

Kako objašnjavaju evropske novinske agencije, Fejsbuk, Gugl i ostali besplatno koriste ogromnu količinu vesti i priloga i na tom sadžaju privlače sve veći broj oglašivača.

Na taj način, oni dobijaju toliki deo reklamnog „kolača“ da uspostavljaju monopol, o čemu svedoči podatak da su 2017. godine u njihovim ukupnim prihodima čak 80 odsto činili prihodi od oglašavanja na internetu.

Prema izmenama zakona, oni će morati da dele jedan deo prihoda sa autorima sadržaja.

Novinske agencije, uključujući Tanjug, ukazale su u inicijativi na to da aktuelni zakon datira iz vremena kada Gugl, Fejsbuk, Jutjub i pametni telefoni nisu ni postojali.

Takođe su navele da štampani mediji i agencije ulažu veliki novac u proizvodnju vesti i njihovi novinari, ponekad uz velike rizike, sprovode poduhvate kako bi došli do sveobuhvatnog i tačnog izveštaja, te da moraju da izdvoje značajna sredstava za poslovanje onlajn.

„Samo tražimo da oni koji kradu vesti pošteno plate“, poručili su.

Evropski parlament je, da podsetimo, u julu odbacio predlog izmene tog zakona i vratio ga na doradu, iako je on prethodno dobio podršku nadležnog parlamentarnog odbora.

Jedan od delova predloga izmena zakona oko kojeg su se najviše „lomila koplja“ odnosi se na član 11, prema kojem će internet kompanije morati da plaćaju takozvani „porez na linkove“, što znači da će morati da plaćaju pre svega agencijama, novinama i časopisima objavljivanje njihovih naslova, fotografija i tekstova na svojim sajtovima.

Druga „osporavana“ tačka je član 13, koji predviđa obavezu tehnoloških platformi da „filtriraju“ sadržaje koje ljudi postavljaju na njih i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike