FS: Moguće uštede iz rebalansa usmeriti na rezanje deficita
BEOGRAD – Fiskalni savet (FS) preporučuje Vladi Srbije povodom rebalansa budžeta, koji će, kako procenjuje, povećati budžetski deficit na 7,0 posto bruto domaćeg proizvoda, da sve potencijalne uštede koje se mogu ostvariti tokom godine usmeri isključivo na umanjenje fiskalnog manjka.
Prema oceni FS-a, svođenje minusa u državnoj kasi na ispod 6,0 posto BDP-a, vodilo bi manjem zaduživanju zemlje, tako da bi javni dug zemlje, umesto rasta na 61 do 62 odsto godišnje ekonomske proizvodnje zbog rebalansa, mogao da se zaustavi na granici od oko 60 procenata BDP.
U mišljenju o vladinom predlogu rebalansa, Savet navodi da će rebalans imati primetan efekat na ubrzanje rasta BDP-a koji bi u 2021. mogao da premaši 5,0 odsto, ali procenjuje da se isti efekat mogao ostvariti i uz mnogo manji deficit.
„Prognoziranje privrednog rasta u 2021. i dalje je veoma neizvesno, jer se ne zna ni koliko će još trajati epidemija ni kojom brzinom će se opravljati ekonomije EU i regiona s kojima je privreda Srbije tesno povezana“, napominje FS.
U dokumentu se upozorava da će budžetski deficit Republike biti povećan na oko 3,5 milijardi evra u odnosu na prvobitno planirani od 1,5 milijardi, i da će se finansirati novim zaduživanjem zemlje, što će, smatra FS, onda odložiti stabilizaciju javnog duga u odnosu na BDP.
S ovako planiranim deficitom, kako navodi, javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste sa 58,2 procenta na nivo od 61 do 62 posto BDP-a na kraju godine, što je, prema oceni Saveta, preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije.
Analizirajući rashode iz rebalansa koji stoje iza povećanja deficita, FS navodi da se oni kvalitativno mogu podeliti na tri celine.
Prva, ekonomski opravdana celina, odnosi se na povećanje izdvajanja iz budžeta za izgradnju infrastrukture i za zdravstvo. U tom delu, Savet posebno pozdravlja to što se preko trećine novih ulaganja odnosi na zaštitu životne sredine (izgradnja kanalizacije, prečišćivača otpadne vode, deponija).
Drugu, delimično ekonomski opravdanu celinu čini novi paket antikriznih mera podrške privredi i stanovništvu, što Savet smatra načelno dobrim potezom jer epidemija i dalje traje i jedan broj preduzeća i građana Srbije je još uvek finansijski ugrožen, ali ocenjuje da on nije dizajniran na ekonomski dobar i racionalan način.
Kao glavnu manu paketa vidi, kako kaže, „neselektivnu“ isplatu polovine minimalca po zaposlenom tri meseca i onim preduzećima kojima ta pomoć nije potrebna, a takođe kritikuje i „neselektivnu“ isplatu jednokratne pomoći svim punoletnim građanima u iznosu od 60 evra i dodatak penzionerima od 50 evra kao „neracionalnu meru fiskalne politike“.
Budžetske rashode koji obahvataju treću celinun, Savet ocenjuje kao upitne, jer se, kako kaže, gotovo dupliraju investicije u odbrambeni sektor, mahom u nabavku naoružanja.
„Kad se sve navedeno uzme u obzir, zbirna ocena Fiskalnog saveta je da je približno polovina povećanja fiskalnog deficita koju donosi rebalans ekonomski utemeljena ili nesporna, a da se druga polovina mogla racionalnije planirati, odnosno izbeći“, zaključuje FS.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.