Georgieva: Veće kamate FED-a mogu biti hladan tuš za oporav

VAŠINGTON – Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva, izjavila je da bi povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi (FED) moglo da bude „hladan tuš“ za ionako slab ekonomski oporavak određenih zemalja.

Georgieva je, u današnjem obraćanju putem video linka na virtuelnom događaju Davos Agenda, upozorila da bi podizanje referentne kamate u SAD-u moglo da ima znatne implikacije na zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima, prenosi CNBC.

Ona je rekla da je stoga „izuzetno važno“ da FED jasno izloži planove svoje politike kako bi se sprečila iznenađenja. Podizanje američke ključne kamate moglo bi zemljama da učini skupljim servisiranje duga denominovanog u dolarima.

Georgieva je dodala da je da je poruka MMF-a zemljama sa visokim nivoom dolarskog duga da „dejstvuju odmah“.

„Ako možete da produžite rokove otplate, učinite to. Ako imate valutne neusklađenosti, sada je trenutak da ih rešavate“, poručila je šefica MMF-a.

Navela je da se najviše brine za zemlje s niskim prihodima koje imaju visok nivo takvog duga, ističući da je dve trećine tih zemalja već sada ili u „dužničkom problemu“ ili u opasnosti da upadnu u takvu situaciju, što je duplo više nego 2015.

MMF očekuje da će se globalni ekonomski oporavak nastaviti ali će „u izvesnoj meri zamajac oslabiti“, rekla je Georgieva.

Ona je zbog toga predložila da bi stav kreatora monetarne politike u novoh godini trebalo da bude „fleksibilnost politike“.

„Ova, 2022. godina je kretanje stazom punom prepreka“, rekla je Georgieva, pominjući u tom kontekstu rizike kao što su rast inflacije, pandemija kovid-19 i visoki nivoi duga.

MMF je u decembru upozorio da je globalni dug dostigao 226 biliona dolara u 2020, što je najveći jednogodišnji rast od Drugog svetskog rata na ovamo.

Kada je u pitanju inflacija, Georgieva je istakla da je taj problem specifičan od države do države i da je „ta specifičnost ono što 2022. godinu na neki način čini još težom od 2020.“.

„U 2020. imali smo slične monetarne politike svuda jer smo se borili sa istim problemom – ekonomijom u zastoju. U 2022, ekonomske prilike u zemljama su veoma različite, tako da više ne možemo svuda da imamo istu politiku, ona mora biti specifična za svaku državu i to čini naš posao u 2022. mnogo komplikovanijim”, zaključila je Geogrieva.

Cene širom rastu zapanjujućom brzinom u mnogim zemljama. Inflacija u evrozoni je dostigla rekordnih 5,0 odsto u decembru, u Velikoj Britaniji u istom mesecu skočila na 30-godišnji maksimum, a u SAD je porasla najbržim tempom od juna 1982, podseća CNBC.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.