U trendu

Ključ oporavka – produktivnost, digitalizacija, inovacije. . .

BEOGRAD – Ključ oporavka posle kovid krize, pored makroekonomske politike, jeste podizanju produktivnosti, inovativnost i kreativnost, poručili su danas učesnici panela o makroekonomskoj poziciji i trendovima Srbije posle kovida u okviru 28. Kopaonik biznis foruma.

Stručnjaci kažu da teme kao što su obrazovanje, zdravstvo, zeleni rast i digitalizacija, koje su i do sada bile prisutne, u periodu oporavka moraju da budu posebno značajne.

Smatraju da podrška države treba da bude selektivna i naglašavaju potrebu strukturnih reformi.

Profesor FEFA fakulteta Nebojša Savić smatra da ekonomske politike moraju dalje podržavati oporavak privrede jer je, kaže, nemoguće “izvući” privredu bez podrške države.

Naveo je da je uz oporavak privrede Srbije neophodno da gradimo novu privredu strukturu zasnovanu na zelenoj ekonomiji i digitalnoj infrastrukturi I da je za takozvani “V” razvoj važno razvijati moderne klastre, kao sto su prerada hrane, turistički klaster, farmacija i zdravstvo, kao i digitalizacija.

„Srbija je u prvom kvartalu ove godine dostigla nivo pre krize. Oblik krive u slučaju Srbije je oblik V koje imaju samo one privrede koje su ostavrile veliki oprovak, kao što je privreda SAD“, rekao je Savić.

On je, međutim, naveo, da ono što je prisutno u svim prognozama na globalnom nivou jeste „neizvesnost, neizvesnost, neizvesnost”.

Profesor i nekadašnji ministar finansija Dušan Vujović kaže da je kovid kriza promenila koncept ekonomske politike.

Smatra da je nužda promenila pravila i da je ono što je bilo nezamislivo i nedopustivo sa stanovništa fiskalne i monetarne politike prilagođeno potrebama.

„Ne treba pratiti fiskalnu kasu, nego dati koliko je potrebno da brod ne potone“, rekao je Vujović i naveo da su u kovid krizi globalno zabeleženi neverovatni gubici i da su upumpani vrtoglavi iznosi podrške.

Pored fiskalne podrške, Vujović smatra da treba obezbediti strukturne promene koje će omogućiti i pojedinačnim zemljama i globalno da se uhvate u koštaca sa nasleđenim izazovima.

„Najvažnije je ono što smo propuštali godinama, to su zelene investicije, svest o ekologiji, automatizaciji i modenizaciji, kao i konkurentnosti“, rekao je Vujović.

ProfesorPravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji potpredsednik vlade Miroljub Labus navodi da mnogi kažu da je kovid kriza drugačija od svih dosadašnjih, ali da se nikada nismo zapitali zašto smo tako neotporni na krize koje smo do sada imali.

Kaže da je srpska privreda uzvozno zavisna sa sve manjim učešćem industrije u BDP i smatra da nismo bankrotirali zahvaljući doznakama iz dijaspore za koje kaže da su od 2009. do danas veće do nivoa stranih direktnih investicija.

Smatra da treba razmišljati dugorčno kako se ponovo ne bismo vratili u period fiskalne konsolidacije.

Profesor Ekonomskog akulteta u Beogradu i nakadašnji giverner NBS Dejan Šoškić rekao je da kao društvo i kao region treba da nastojimo da zadržimo kvalitetnu i obrazovanu radnu snagu.

Naglasio je važnost obrazovanja i jačanje institucija kako bi se ostvarile veće stope rasta.

„Ključni razlozi privrednog zaostajanja su u nedostatku kvalitetnog obrazovanja, slabim institucijama i visokom stepenu korupcije“, smatra Šoškić.

Vladimir Vukčević iz Banke Inteza, nekadašnji član Fiskalnog saveta, rekao je da Srbija gaji preveliku toleranciju prema budžetskom deficitu, a da će po rebalansu budžata on iznositi sedam odsto.

„Ne bi bilo dobro da se vraćamo u neke godine kada je počela fiskalna konsolidacija“, kaže Vučković.

Smatra da neselektivnost nije prisutna samo kod pomoći privredi, već i kod javnih ulaganja i naveo da je rebalansom najveće povećanje predviđeno za sektor odbrane i bezbednosti.

„U kriznoj godini najviše ulaganja povećamo za ovaj sektor. To govori da nemamo jasnu politiku i viziju. Bojim se da će mnogi dobri rezulati biti ugroženi u sledećem periodu“, ocenio je Vučković.

Putem skajpa se na panel uključio predsednik Hrvatske asocijacije ekonomista Ljubo Jurčić koji je predstavio situaciju u vezi sa posledicima koje je kriza ostavila u toj državi, i naveo da je kovid kriza jasan pokazatelj da Hrvatska ima jako krhku, osetljivu i lošu privrednu strukturu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.