U trendu

Manjak mleka zbog decenijskog smanjenja broja krava

BEOGRAD – U Srbiji je smanjena proizvodnja mleka zbog manjeg stočnog fonda, manji je i otkup, hrana za krave je lošija zbog suše, a potrošnja u julu je bila nekarakteristično velika, rekao je danas za Tanjug sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimović.

On ističe da je posle 10 godina smanjivanja broj krava sada na minimumu, a da zbog značajne suše kabasta hrana nije određenog kvaliteta.

„Jednostavno manje je krava, kao i proizvodnja kod krava. Sve su to razlozi koji dovode do smanjene proizvodnje na farmama“, rekao je on.

Proizvodnja mleka u julu bila je za 10 odsto manja u odnosu na jul prošle godine, navodi on i dodaje da je otkup mleka manji jer je manje životinja.

Podseća da po uredbi kojom je Vlada Srbije definisala mleko, mlekare imaju obavezu da proizvede iste količine kao prošle godine.

„Ne govorimo o nestašicama, ali govorimo da mleka ima manje u ponudi. Recimo prošle godine u ovo vreme zalihe su bile skoro za 10 odsto veće“, rekao je on.

Budimović kaže da je sve to rezultat nebrige o mlečnom govedarstvu u Srbiji, te da je iz PKS stalno signalizirano da je ugroženo mlečno govedarstvo.

On podseća da je proizvodnja mleka direktno je vezana i za proizvodnju mesa, jer steone krave daju i mušku i žensku telad, i mleko.

“ I sada nemamo dovoljan broj krava. U Srbiji je za nekih 50.000 muznih krava manje nego pre 10 godina. Ako krava daje godišnje 4.000 do 4.500 litara, to je 220 miliona litara mleka godišnje manje, što je dnevno 600.000 litara manje proizvedenog“, rekao je on.

Budimović kaže da će odluka države da se premija za mleko od po 15 dinara produži i na drugi kvartal amortizovati udarac, ali teško da će lako i brzo moći da se podigne proizvodnja.

„Rešenje su sistemske i dugoročne mere. U stočarstvu mlečno govedarstvo je sa najsporijim obrtom kapitala jer se do prvog litra mleka čeka dve godine, a ulaže se u životinju. Tu je kratkoročno teško popraviti stanje“, podseća on.

Budimović kaže da mlekare, pošto imaju obavezu da određenu količinu pasterizovanog i UHT mleka isporuče, da bi ispoštovali uredbu prestrukturiraju proizvodnju i prave manje sireva.

Navodi i da 60-70 odsto pomuženog mleka uđe u preradne kapacitete, jer se sada i farmeri sve više odlučuju da sami prave sireve i prodaju na pijacama, što im je isplatljivije.

Na pitanje da li bi rafovi sa mlekom bili puniji po prodavnicima u slučaju da se ukinu državne mere proizvođačima, on kaže da ne veruje da bi situacija bila drugačija.

„Konzumno mleko ima mesto u ishrani dece i starih. Ne verujem da bi situacija bila drugačija jer zaista nema mleka. Nije da neko ima, pa neće da ga proda, to nije namirnica koja može da se čuva“, kaže on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar