U trendu

Najviše se štedi u evrima, od skora i štednja u rubljama

BEOGRAD – Građani Srbije najviše štede u devizama, od čega 90 odsto u evrima, a primetna je, u poslednje vreme, i pojava štednje u rubljama koja se verovatno u perspektivi neće znatno povećavati, izjavio je danas predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić.

Pred okrugli sto na temu osiguranja bankarskih depozita, Hanić je ocenio u izjavi novinarima da je štednja u rubljama prolazna pojava čiji je uzrok priliv ljudi iz Rusije koji su ovde otvorili veći broj kompanija.

„Ne očekujem perspektivno da će dolaziti do znatno većeg porasta štednje u rubljama, jer se ne očekuje priliv Rusa u Srbiju, i drugih sa ruskih govornih područja gde se rublja koristi kao valuta“, rekao je on.

Građani Srbije štede najčešće u devizama, od čega je 90 odsto štednja u evrima, rekao je on.

„Štednja građana uprkos svim nepovoljnim uticajima, nakon izvesnog pada do koga je došlo u martu i aprilu, veoma se brzo oporavila. Došlo je do izvesne promene strukture štednje u tom periodu, smanjen je deo u dinarima, a povećan u evrima, ali se kasnije desio i obrnuti proces“, rekao je on.

Izrazio je očekivanje da će se zbog atraktivnih kamata, ali i drugih pogodnosti povećati dinarska štednja, što vodi ostvarivanju strateških ciljeva u pogledu dinarizacije

„Tendencija dinarizacije je na sreću izražena u poslednjih nekoliko godina. Udeo dinarske u ukupnoj štednji se povećava tokom vremena“, rekao je on.

Govoreći o izazovima inflacije, Hanić je kazao da će i Narodna banka Srbije reagovati povećanjem referentne kamate, kao što čine Evropska centralna banka i američki FED.

„Na taj način deluje na obuzdavanje tražnje. Smatra se da se da je mnogo brži porast tražnje od kamate faktor koji dovodi do porasta cena i inflacije“, rekao je on.

Dodao je da valja imati u vidu da taj ekonomski lek ima vrlo ozbiljnu ekonomsku posledicu a to je usporavanje ekonomske aktivnosti, stagnaciju a u nekim slučajevima i opadanje ekonomske aktivnosti.

„Smatra se da je bolje privremeno žrtvovati rast BDP da bi se izborili sa inflacijom, obezbedili da ona postepeno opada, i da se krajem naredne i možda početkom 2024. godine vrati u takozvane optimalne okvire“, rekao je on.

Hanić je istakao da je veoma važno održati poverenje u bankarski sistem jer bez štednje nema rasta.

„Kada nemamo štednje, onda nemamo mogućnosti da finansiramo privredu u dovoljnoj meri, mnogi razvojni projekti ostaju neaktivnirani, to usporava rast preduzeća što je u makro razmerama dovodi do opšteg pada ekonomske aktivnosti što se vidi kroz pad BDP-a“, rekao je on.

Jedna od funkcija Agencije na čijem je Hanić čelu je da bude i stečajni upravnik banaka.

„Ranije kritike rade bile su u pogledu sporosti odvijanja procesa okončavanja stečajeva banaka. Važno je da se u tim stečajevima ostvare deobe i da zarobljena sredstva što pre dođu u ruke poverilaca kojima i pripadaju. Mislim da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli snažno da ubrzamo te procese“, rekao je on.

Naveo je da su sada češća otuđenja imovine banaka u stečaju, a da je ubrzan i proces naplate od strane dužnika stečajnih dužnika.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je situaciju, u kojoj krediti postaju sve skuplji i sve ih je manje sa fiksnom kamatom, ocenio kao posledicu preduzetih mera restriktivne monetarne politike u borbi protiv inflacije.

„Smanjuje se količina novca u opticaju. Novac postaje nedostupniji, što se na bankarski sektor preliva u smislu davanja i cene kredita“, rekao je on.

U uslovima dvocifrene inflacije mere su lek koji se mora primeniti da bi se ona prvo zaustavila a zatim vratila u granice koje je naznačila NBS.

On je istakao da je bankarski sektor pokazao snagu u situacijama Kovida 19 i inflacije.

„Zdrav bankarski sektor, koji je stabilan, likvidan i solventan je dobar za privredu i građane Srbije. Sada postoje inflatorni pritisci a bankarski sektor nastavlja da kreditira privredu i građana. Cene kredita su u očekivanim granicama povoljnosti, a građani i privreda nastavljaju da ih uzimaju, što je dobro za privrednu aktivnost i kreiranje tražnje“, rekao je on.

Neke evropske zemlje najavljuju dodatno oporezivanja bankarskih profita a Vasić kaže da takve ideje ne stoje za bankarski sektor Srbije.

„Mi nemamo nekakav ekstraprofit, čak je u odnosu na prethodne godine profit i smanjen“, rekao je on i podsetio na značajnu dodatnu podršku koju je ovaj sektor pružio građanima i privredi od 2020. godine.

Poručio je da ne može biti dobro bankama a da ne bude dobro građanima, i obrnuto.

„U našem bankarskom sektoru profitne stope su daleko manje nego u prethodnim godinama. Ali to je doprinos i našeg bankarskog sektora opštoj ekonomskoj situaciji u svetu, a pre svega u Srbiji“, rekao je on.

Okrugli sto u nedelji štednje na temu „Sistem osiguranja depozita kao faktor stabilnosti finansijskog sistema“ koji uz Agenciju i Udruženja banaka organizuje i Beogradska bankarska ademija okupio je i predstavnike više banaka i NBS.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar