NALED: Reforme omogućile napredak Srbije

Nove procedure i podsticaji, koje su donele reforme, omogućili su da svakoga dana u Srbiji imamo pet novih registrovanih preduzetničkih firmi, 40 sezonskih radnika koji su angažovani i prijavljeni, 730 zahteva za upis u katastar nepokretnosti, kao i 265 zahteva za gradnju, izjavio je danas predsednik Saveta za eUpravu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Željko Tomić.
On je, nakon 13. godišnje Skupštine NALED-a, kazao da je prošlu godinu obeležio niz reformi, a kao najveće uspehe naveo je reformu katastar, novi sistem za elekronsku prijavu sezonskih radnika, uvodjenje poreskog oslobodjenja za početnike u poslovanju, ukidanje pečata, kao i dalja unapredjenja u elektronskim gradjevinskim dozvolama.

Tomić je nalasio da su prioriteti NALED-a u narednom periodu suzbijanje sive ekonomije, unapredjenje planiranja i izgradnje, razvoj poljoprivrede i unapredjenje zdravstvenog sistema.

„Za nas je ključno uvodjenje standarda dobrog poslovanja u rad javne uprave, kroz podržku EU integracijama, primenu preporuka Duing biznis liste Sveteke banke, kao i NALED-ovog programa sertifikacije opština po meri privrede“, kazao je on.

Dodao je da se NALED i dalje zalaže za smanjenje poreskog opterećenje zarada, ukidanje parafiskalnih nameta i uvodjenje javnog registra taksi i naknada, kao i uvodjenje elektronskih javnih nabavki.

Najavio je i da će NALED uskoro postaviti sajt na kome će moći da se vidi tačno koju taksu i gde treba platiti, odnosno koliki je iznos tog nameta.

Ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović ocenila je da je dijalog države i privrede pravi put za unapredjenje uslova poslovanja, što je, kako je ocenila, pokazala saradnja Vlade Srbije i NALED-a.

Ona je dodala da je put reformi često mukotrpan, i da nije jednostavno sprovesti ih, jer je potreban konzenzus države, privrede, civilnog sektora.

„Ali, kad smo se dogovorili, jer smo svi partneri u sprovodjenju reformi, onda smo i uspeli da ostvarimo cilj. Ako postoji jedna ključna reč koja treba da opiše uspešne reforme onda je to – zajedno“, navela je ona.

Mihajlović je istakla da je veliki posao uradjen u reformi gradjevinskih dozvola, reformi katastra i u inspekcijskim službama.

U narednom periodu očekuje da se potpuno završi elektronski katastar, uvodjenje e-uprave u prostornim planovima, kao i da se ubrzaju reforme koje su važne za rejting Srbije na Duing biznis listi.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je Srbija napredak u stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja ostvarila kroz dijaloga izmedju vlasti, privrede i civilnog društva.

On je ocenio da je to važno jer je pomoglo Srbiji da privuče investicije, a privrednicima u zemlji omogućilo veću sigurnost da će njihove investicije ići predvidljivim tokom.

Skot je kazao i da je NALED „dete američke Vlade“, čije je stvaranje 2006. godine podržala Američka organizaciju za medjunarodni razvoj (USAID), i dodao da počinje nova faza u okviru koje će biti realizovani novi projekti ćiji je cilj podsticanje daljih reformi u Srbiji.

„Najuspešnije reforme, koje će najduže trajati, su one koje proističu iz dijaloga vlasti, privrde i civilnog društva, poput ovog koji je uspostavio NALED pre 13 godina“, kazao je Skot.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva naglasio je da Srbija, zbog posvećenost države reformama i koordinacije izmedju aktivnosti države i poslovne zajednice, postaje kompetitivna na globalnom nivou, ali i da je sada potrebno da se ta koordinacija pretvori u akciju.

Ukazao je i da je za unapredjenje konkurentnosti neophodno postojanje agenta za koordinaciju aktivnosti i merenje uticaja reformi.

„Zato sve vlade moraju da imaju nekoga ko će pomoći u tome, a vi imate NALED“, rekao je Ndegva.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da privreda Srbije ide u dobrom pravcu i da su preduzeti ozbiljni koraci u reformi javne uprave, ali i da je potrebno da se nastave dalje reforme, pre svega u privatizaciji državnih preduzeća, ukidanju parafiskalnih nameta i sprečavanju odliva mozgova.

Prema njegovim rečima, EU ovaj regiona posmatra kao celinu i da sugeriše kreiranje integrisanog tržišta, koje bi mogao biti kamen temeljac za razvoj ovog dela Evrope koji će postati deo EU.

„Zbog toga radimo na povezanosti, protoku usluga, ljudi, investicija, a i zato postoji puno regionalnih inicijativa, što EU uvek podržava“, rekao je Fabrici.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.