U trendu

NBS: Rast cena hrane i energenata čini 70 odsto inflacije

BEOGRAD – Međugodišnja novembarska inflacija od 15,1 odsto je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, objavila je NBS i navela da i dalje rast cena hrane i energenata u inflaciji učestvuje sa blizu 70 odsto.
NBS ističe da su mesečnu dinamiku kretanja inflacije i u novembru obeležili rast cena prerađene hrane, energenata i cena u okviru bazne inflacije te da su potrošačke cene u novembru povećane za 1,0 odsto na mesečnom nivou, što je znatno sporije u odnosu na oktobar.
Kada je reč o mesečnom rastu cena hrane u novembru od 1,2 odsto on je, kako navodi NBS, bio određen rastom cena prerađene hrane od 2,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane snižene za jedan procenat.
Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene hrane su u novembru bile veće za 22,5 odsto, a visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat.
Radi se, pre svega o visokim svetskim cenama hrane, rastu cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnim efektima suše u Srbiji i u većem delu Evrope.
Što se energenata tiče, oni su u novembru na mesečnom nivou poskupeli za 1,2 odsto, čemu su pođednako doprineli rast cena naftnih derivata od 1,5 odsto i čvrstih goriva od 2,8 procenata.
Bazna inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena kada se isključe hrana, energija, alkohol i cigarete, je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i u novembru je bila 9,7 odsto, čemu, kako navodi NBS, značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
To što je dinamika ubrzanja bazne inflacije usporila u odnosu na prethodne mesece, bi prema oceni iz NBS, moglo da ukazuje na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka, a ono bi moglo da se objasni i kroz usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.
Što se tiče aktuelnih srednjoročnih projekcija, navodi se da će ukupna inflacija ostati povišena do kraja ove i početka naredne godine, ali će nakon toga početi da opada.
Znatniji pad se očekuje u drugoj polovini 2023. a na smirivanje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar