Nedimović: Bezbednost hrane biće glavna tema u 2019.

BEOGRAD – Bezbednost hrane biće glavna tema Ministarstva poljoprivrede u 2019. godini, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio pomoć industriji za preradu voća, povrća, goveđeg i ovčijeg mesa i žitarica, kao i mnogo više novca za organsku proizvodnju.

Na skupu posvećenom bezbednosti hrane, Nedimović je rekao da je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2017. iznosio 3,9 milijardi evra, a uvoz 2,2 milijarde evra.

Očekuje da će izvoz „ekplodirati“ u 2019 zbog viška hrane, te da postoji mogućnost izvoza u vrednosti od pet milijardi evra.

Razvoj prehrambene industrije vidi u novim tehnologijama i plasmanu poljoprivrednih proizvoda na nova tržišta, posebno ona dobro platežno sposobna na Bliskom Istoku i na severu Afrike.

„U Rusiju je teže izvesti robu nego u EU, da ne pričam o tržištu Ujedinjenih Arapskih Emirata koje sada savladavamo i potpuno ćemo ovladati do kraja godine. Ne moze nijedna zemlja da se razvija samo na poljoprovredi, nego na prerađivačkoj industriji“, poručio je ministar.
Za izvoz je bitno prilagoditi se standardima koji važe na raznim tržištima kaže Nedimović.

Navodi da postoji izuzetno loša percepcija kada se govori o bezbednosti hrane u Srbiji verovatno zasnovana na brojnim monopolima koji su postojali od 90-tih godina 20. veka i nepostojanja referentnih akreditovanih laboratorija koje na državnom niovu kontrolšu šta se dešava u Srbiji.

Ta praksa će, ističe, biti prekinuti uspostavljanjem nacionalne referentne laboratorije koja će imati status supervizora u kontroli hrane i podseća da je donet i Pravilnik o deklarisanju hrane kako bi svako znao tačno šta jede.

Na taj način će, dodaje, biti zaokružena kontrola celog sistema hrane, od mleka, preko viršli i salama, do pesticida i mikrotoksina.

„Otkud spekulacije o kvalitetu naše hrane pre svega u kontekstu GMO? To su te večne teme. U Srbiji postoji nulta tolerancija i za proizvodnju i za trgovinu GMO. I to je tako i to je svetinja. Postoje zemlje u okruženju koje su dozvolile i trgovinu, a neki i proizvodnju GMO hrane. Zapitajte se logički ko to onda jede zdraviju hranu, mi ili oni“, rekao je ministar.

Kako je naveo, Nacionalna referentna laboratorija iza koje stoji država, a ne privatni kapital daće tačan odgovor šta se nalazi u proizvodu, a takvu laboratoriju nema niko u krugu od 1.000 kilometara.

Na panelu koji je “Blic” organizovao u saradnji sa programom Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac rekao je da je sistem kontrole bezbednosti hrane definisan zakonom, te da o tome brinu nadležne inspekcijske službe, kao i ministarstva poljoprivede i zdravlja.

Nadležni su, dodaje, zaduženi za kontrolu hrane koja ulazi u Srbiju, kao i one koja se prodaje na našem tržištu, a kontrole se isključivo vrše na osnovu analize rizika i to u akreditovanim laboratorijama.

Ceo sistem će, kaže, unaprediti Nacionalna referentna laboratorija koja će na objektivan način kontrolisati hranu.

„Sada su postavljeni stroži kriterijumi na potezu od njive do trpeze. Treba praviti razliku između bezbednosti i kvaliteta. I sa jednim i sa drugim segmentom nema konpromisa“, rekao je Dolovac i naveo da su norme koje definišu bezbednost hrane usklađene sa pravilima EU.

Direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže da je Srbija na dobrom putu kada je reč o kontroli bezbednosti hrane i ispunjavanju standarda EU.

Predsednik Pokreta za zaštitu potršača Srbije Petar Bogosavljević, međutim, kaže da potrošači nisu u potpunosti sigurni u ono što se nalazi na tržištu i da ne mogu slepo, bez dokaza, da veruju u bezbednost hrane.

„Problem bezbedosti hrane je prisutan u svetu jer je poslednju deceniju, dve pogoršan sistem bezbednosti hrane zbog pritiska dela biznis sektora“, rekao je Bogosavljević i dodao da parametre kvaliteta hrane na tržištu pogoršavaju oni proizvođača koji jure za profitom i tako koriste jeftinije sirovine za proizvode koje prodaju skuplje od drugih.

Istraživanja Pokreta za zaštitu potrošača su, navodi Bogosavljević, pokazala su da je zabluda da veliki proizvodači imaju visok kvalitet proizvoda, te da ima dosta malih proizvodaca čija je roba u visokoj zoni ekstrakvaliteta, a koju su mogli pre 10 godina da je deklarišu kao organsku hranu.

Naveo je i da je zaključeno da tri osnovne politike vode proizvođači, pa je tako prvima bezbednost hrane najbitnija, drugi vode računa samo o kvalitetu jednog do dva proizvoda iz asortimana koji proizvode, dok je trećima na prvom mestu profit i oni ne vode politiku kvaliteta proizvoda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.