Od konkurencije ka sektorskoj regulaciji dig. platformi u EU

BEOGRAD – Na drugom po redu „Internet dijalogu“ u organizaciji Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je održan danas onlajn, predstavljene su novosti koje dolaze iz EU i drugih evropskih zemalja po pitanju odnosa konkurencije i sektorske regulacije vodećih onlajn platformi.

Takođe, razmatrano je poslovanje međunarodnih korporacija, ali i malih preduzeća i preduzetnika iz ugla poreskog prava na internetu.

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Mirković je u pozdravnom govoru izrazio zadovoljstvo zbog dugogodišnje saradnje ove ustanove sa Fondacijom RNIDS i istakao da Fakultet temi poreskopravnih aspekata poslovanja na internetu posvećuje izuzetnu pažnju.

Direktor Fondacije RNIDS Dejan Đukić istakao da je da su se teme ovogodišnjeg „Internet dijaloga“ nametnule svojom aktuelnošću kako u uporednom pravu, tako i u našoj zemlji.

Publika je imala prilike da sluša izlaganje međunarodno priznatog stručnjaka za pravo konkurencije profesora Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci, naučnog savetnika Maks Plank instituta za inovaciju i konkurenciju u Minhenu i vanrednog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču Marka Bote.

On je ponudio detaljan osvrt na predložene propise Evropske unije o konkurenciji na digitalnim tržištima odnosno obrazložio aktuelni zaokret od primene prava konkurencije ka sektorskoj regulaciji digitalnih platformi.

Poredeći tri modela sektorske regulacije predložena u evropskim zemljama – Predloga uredbe o digitalnim tržištima (DMA) Evropske komisije, britanske propise o digitalnim tržištima i izmene propisa koji je usvojio nemački Bundestag, a čiji je cilj onemogućavanje stvaranja digitalnih konglomerata, Bota dao je odgovore na pitanja kada primeniti i sprovesti sektorsku regulativu u odnosu na digitalne platforme, kakve obaveze nameću mrežne platforme i ko bi zapravo trebalo da sprovodi nova pravila.

Razgovor sa Botom vodio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Organizacionog odbora skupa Dušan V. Popović.

Sekcijom o poreskom pravu koja je usledila predsedavala je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Gordana Ilić Popov, koja se na samom početku osvrnula na prednosti savremenog doba i mogućnost elektronskog poslovanja, odnosno e-trgovine, ali koja uz prednosti nameće i pitanje kako oporezivati dobit koje kompanije stiču i bez fizičkog prisustva tih kompanija na tržištima na kojima posluju.

„Savremena, digitalna privreda omogućava brojnim privrednim subjektima da budu prisutni i da ostvaruju značajne prihode iz jurisdikcije u kojima nemaju bilo kakvo prisustvo u klasičnom smislu, što bez sumnje pred nas stavlja veliki izazov“, istakao je vanredni profesor Pravnog fakulteta Svetislav V. Kostić,

On je dodao da postoje potencijalna rešenja tog problema, ali da agresivna poreska politika zemalja sa malim tržištima može dovesti do toga da velike kompanije prestanu da pružaju usluge na takvim tržištima.

Asistentkinja Pravnog fakulteta Lidija Živković ukazala je na pitanje nepravičnog oporezivanja aktera u domenu digitalne ekonomije i zaključila da rešenje postoji u vidu oporezivanja bruto prihoda ostvarenog pružanjem određenih digitalnih usluga za eksplicitno propisane kategorije.

„Pravo na oporezivanje pripada onoj državi u kojoj se nalaze korisnici, što se utvrđuje na osnovu IP adrese korisnika“, rekla je ona

Doktorand Pravnog fakulteta Iva Ivanov je rekla da „Kako međunarodne grupe već plaćaju porez na dobit, uz nova pravila u zakonodavstvu može doći do dvostrukog oporezivanja“.

Ona je istakla da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predložila kompleksna pravila kojima bi se utvrđivalo ko zapravo treba da plaća porez i da se kao najbolje izdvaja međunarodno rešenje.

Doktorand Pravnog fakulteta Dragan Bosankić razmatrao je oporezivanje digitalne imovine u Srbiji i naglasio da je mnogo izmena uneto u zakone, pa je neophodno otkloniti sve nedoumice koje one uzrokuju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.